Nacrt novog Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja predviđa da komisija koju formira školski odbor sprovodi postupak izbora direktora i na kraju obrazloženu listu kandidata dostavlja ministru prosvete, koji potom bira direktora.
“Kada je u pitanju konačan izbor direktora škole i do sada je poslednju reč davao Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, kada je u pitanju Vojvodina, odnosno ministar prosvete, kada je u pitanju ostatak Srbije. Inače, sada po predlogu, menjaće se struktura članova školskog odbora, koji ima devet, a i ostaće ih devet, s tim što su do sada članovi školskog odbora bili tri članaiz saveta roditelja, tri člana iz nastavničkog veća i tri člana iz lokalne samouprave. U ovom predlogu će biti drugačije – dva člana iz saveta roditelja, dva člana iz nastavničkog veća i pet članova iz lokalne samouprave””, rekao je Stanko Matić predsednik Aktiva direktora srednjih škola.
U Uniji sindikata prosvetnih radnika Vojvodine kažu da je do izmena u sistemu školstva došlo na osnovu dogovora četiri reprezentativna sindikata koji je potpisan još 2015. godine, mada je, kako kažu, bilo predviđeno da njegova primena počne još prvog septembra 2015, a sa radom na novom zakonu počelo se dolaskom novog ministra. Iako je zakon još u fazi nacrta i u Uniji sindikata imaju određene zamerke.
“Naime, onaj ko je predložio ovakav nacrt zakona u nekim stvarima ga je popravio, ali u nekim stvarima se situacija i pogoršala. Posebno se pogoršala po pitanju depolitizacije škola, odnosno centralizacije celokupnog sistema”, naveo je Stevan Jurić iz Unije sindikata prosvetnih radnika Vojvodine i Srbije.
Jurić kaže da sindikati smatraju da se na ovakav način u potpunosti ukida autonomija obrazovnih institucija. Sličnog stava su i predstavnici srednjoškolaca.
“Nama to liči na neko stranačko zapošljavanje i nama se to baš ne dopada i nekako se čini da će i sami učenici i roditelji patiti, jer će neće moći da biraju direktora sopstvene škole, osim što će moći da daju predlog koji ne mora biti usvojen. Mi hoćemo da damo veću moć u odlučivanju pre svega učenicima, pa onda i samim roditeljima. Učenicima, iz razloga što su oni, prema našem mišljenju, najvažniji faktor, ako njima nešto ne odgovara, ako će to naškoditi njihovom razvoju pre svega, onda to mora da se menja”, kazao je Igor Gašparić iz Novosadske unije srednjoškolaca.
Zanimljivo je da u zakonu ne postoji ograničenje mandata direktora. Navodi se da se direktor imenuje na četiri godine i da mu na radnom mestu sa koga je postavljen na rukovodeću funkciju radni odnos miruje. Prema sadašnjem zakonu, prethodno radno mesto direktoru se čuvalo samo tokom prvog mandata. U Novosadskoj uniji srednjoškolaca kažu da će se svakako uključiti u javne rasprave i izneti svoje predloge i viđenje reforme srpskog školstva.
Osim toga, sindikati zameraju i izmene vezane za Nacionalni prosvetni savet, koji u Srbiji postoji već 130 godina i pomaže državi u definisanju pravaca kuda treba da ide naše obrazovanje.
“Međutim, taj nacionalni prosvetni savet koji je dosada donosio neke odluke sada se svodi praktično na jedno savetodavno telo čije savete ministar uopšte ne mora da usvoji. Osim toga, iz Nacionalnog prosvetnog saveta je predviđeno da budu izbačeni članovi koji su predstavnici određenih insitutucija , tako da, na prime,r novosadska Matica srpska više neće imati svog predstavnika u NPS, čime se i sam ugled te institucije unižava”, smatra Jurić.
Iz Saveta će biti izbačeni i svi predstavnici SPC i drugih tradicionalnih crkava u Srbiji, kao i pojedina društva, a broj članova je prepolovljen, kaže Jurić.
U Minstarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja početkom februara započeti su pregovori o Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, a sredinom meseca Ministarstvo je saopštilo da radna grupa intenzivno radi na usaglašavanju spornih odredbi.
“Verzije Nacrta koje se tumače i osporavaju u jednom delu javnosti samo su neke od verzija i krajnje je neprofesionalno i nekorektno kao takve ih plasirati u javnosti”, kažu u Ministarstvu.
U Ministasrtvu navode i da će po okončanju izrade teksta Nacrta zakona i potpunog usaglašavanja sa predstavnicima svih reprezentativnih sindikata biti održana javna rasprava na kojoj će svi moći da daju svoje komentare, eventualne primedbe i sugestije.
