Između dve korice u knjizi o Novom Sadu napisano je preko 140 priča o ličnostima, događajima, objektima iz rane istorije našeg grada, autora Zorana Kneževa.
On je, kako kaže, 30 godina unazad do mnogih podataka došao tako što je vredno prekopavao po arhivu, bibliotekama, pričao s ljudima koji su imali prave priče i dokumenta koja govore o istinitim dešavanjima i razvoju Novog Sada koji datira iz 1694. godine. Jedna od uvek zanimljivih jeste i koja je bila prva ulica iz koje je vremenom nikao grad.
“Mi još uvek danas ne možemo da utvrdimo koja je najstarija ulica i zato kažem, samo te dve ulice znaju koja je starija. Jedna je Zlatne grede koja se prostire na čuvenoj zlatnoj gredi novosadskoj, što je najviša tačka Novoga Sada i ona se pruža skroz do Katoličke porte i restorana Lipe. To je najviša tačka Novog Sada, dok je druga ulica Dunavska, koja je nekada bila most kroz koji se ulazilo u Novi Sad”, priča Knežev.
Prema mišljenju Kneževa, najstarija ulica je ipak Zlatne grede. Ona počinje od nekadašnjeg trgića od kog se danas račvaju Skerlićeva, Save Vukovića i Ulica zlatne grede.
“Tu nam stari zapisi, starih Novosađana, govore da je tu bio nekada centar Novog Sada i da se odatle grad širio. Danas vidimo da je to nekakav trgić. Zlatne grede nosi naziv od samog početka, samo jedan kratak period je menjala svoje ime. Zvali su je i Profesorska ulica, jer su svi viđeniji Novosađani živeli u njoj. Svako zdanje je spomen kuća i ima dve spomen ploče”, naveo je Knežev.
Prema njegovim rečima, na početku ulice od Pašićeve bila je kuća gde je živeo čika Jova Zmaj.
“Malo dalje imamo današnje konačište Bela lađa, tu je nekada bila kuglana i u toj kući je osnovan fudbalski klub Vojvodina, što malo ljudi zna. Dalje je spomen ploča Svetozara Markovića. Jednom rečju jedna od najbitnijih i najznačajnijih ulica u Novom Sadu i prva ulica u Novom Sadu”, kazao je Knežev.
U Dunavskoj ulici, na samom početku iz Ulice Zmaj Jovine je najstarija očuvana kuća Beli lav, koja datira iz 1720. godine. Kroz nju se ulazilo sa Dunava u grad i ona je povezivala Istok i Zapad.
“Prvo što je stizalo je moda i sve što je dolazilo u Novi Sad. Tu je bila i pijaca, kako nam Polit Desančić opisuje u svojim uspomenama, a danas ne možemo ni da zamislimo kako je to izgledalo. U poređenju sa danas, to je bila dosta jeftina ulica, tu su bile udžerice, niske prodavnice gde se pekla riba na ulici, gde su se sastajali lađari”, kazuje ovaj hroničar i publicista.
Knežev naglašava da se Dunavska ulica tek 1918. godine nasipa. Na mestu današnjeg Muzeja Vojvodine, pa sve do Dunava, bili su rukavci i drveni mostići preko kojih se prelazilo.
