Novi Sad 9. novembra 1918.

VIDEO K9: 9. novembar 1918. godine u istoriji Novog Sada zabeležen je kao Dan oslobođenja grada u Velikom ratu. Ono što je ostalo u hronikama i sačuvanim ličnim zapisima jeste način na koji su te dane doživeli sami Novosađani, govori za Kanal 9 hroničar i publicista Zoran Knežev, čija će druga knjiga o istoriji našeg grada "Novi Sad, prošlost u pričama", uskoro ugledati svetlost dana.

747

Nije ostalo mnogo zapisa o tome kako su Novosađani proživljavani period id 1914. do 1918. godine, jer je sam grad bio prilično zatvoren za informacije tokom 1. svetskog rata, sobzirom da su, naveo je Knežev, Petrovaradin i njegova tvrđava bili obaveštajna baza Austrougarske monarhije za Srbiju.

“Vrlo teško se živelo. Kroz Novi Sad je dosta vojske prolazilo, koji su išli na front, koji su išli u Srbiju. Postoje neki podaci da su putevi bili dosta oštećeni zbog tih stalnih prolazaka austrougarske vojske. Trba pomenuti i to da je ovde bilo dosta ranjenika u vojnoj bolnici i postoje zapisi da je Novi Sad dosta sa humanitarne strane pomagao kako, naravno, austrougarima, zato što je bio deo Austrougarske monarhije, tako i zarobljenim srpskim vojnicima”, priča Zoran Knežev, hroničar i publicista. 

Ostalo je zabeleženo da je atmosfera u samom gradu nekoliko dana pre 9. novembra 1918. bila napeta, anarhična, uz sporadičnu pucnjavu i krađe iz magacina austrougarske vojske koja je skoro u potpunosti napustila Novi Sad.

“Međutim, ostao je 13. alpski korpus nemačke divizije koji je bio jedna ozbiljna vojna formacija sa kojom se nije moglo, da tako kažemo igrati. Dosta uglednih Novosađana je na neki način potkupljivalo te oficire. Bilo je naređenje da se sruši Poćarekov most, jedina veza Novog Sada sa Sremom i Ptrovaradinom, međutim, nekako su uspeli da odgovore komandira te nemačke vojne jedinice da to ne uradi”, navodi Knežev. 

Doktor Ignjat Pavlas i još šest viđenijih Novosađana, trgovaca, 8. novembra odlaze sa desetak vojnika u Beograd lađom Hrvat kako bi tražili pomoć, odnosno, da srpska vojska umaršira u Novi Sad.

” Na to Vojislav Bugarski biva određen da dođe, došli su lađom do Sremskih Karlovaca, tu su se iskrcali noću i onda su polako, preko Sremskih Karlovaca i preko Petrovaradina ispitivali stanje kakvo je u Novom Sadu, dali mogu da umarširaju, takoreći. Bez borbe je Novi Sad oslobođen”, zaključuje on. 

Zahvaljujući kapitulaciji Austrougarske monarhije, navodi Knežev, naši zarobljenici iz logora u Aradu i ostalih po monarhiji su se vraćali kućama, a oni koji su se tada našli u Petrovaradinu, pristali su da obuku uniforme i pridruže se Konjičkom eskadronu Dunavske divizije koji je sutradan umarširao u Novi Sad.

 

 

 

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.