Nizak start cene pšenice na berzi

VIDEO K9: Niža cena pšenice ove godine na novosadskoj Produktnoj berzi uslovljena je lošim vremenskim prilikama, ali će hlebnog žita, kako kažu, biti dovoljno i za izvoz.

0
393

Produktna berza Novi Sad postoji već šezdeset godina i trguje prvenstveno agrarnim proizvodima, pre svega kukuruzom, pšenicom, sojom i ostalom robom koja ima kapacitet da bude berzanska roba.

“To su robe koje imaju kapacitet da budu berzanske robe, znači kojeg ima viškova dovoljno da bi se mogli van direktnog trgovanja trgovati s njima i preko berze. Ono što je naša glavna preokupacija, to je pre svega agrarni proizvod. S tim da bih napomenuo da je ove nedelje u Skupštini Srbije izglasan novi Zakon, odnosno prvi zakon koji će regulisati po prvi put u Srbiji ovu oblast berzanskog trgovanja”, rekao je Miloš Janjić, direktor Produktne berze Novi Sad.

Novi zakon bi trebalo da omogući mehanizme pomoću kojih će berza moći da pruži veći stepen garancije u berzanskim poslovima i transakcijama i na taj način svima olakša poslovanje, pojasnio je Janjić.

“Ono što mi kroz ovaj Zakonik, kroz promene koje ćemo da dovedemo hoćemo da to dignemo na mnogo viši nivo. Znači da omogućimo kako kompanijama koje trguju preko produktne berze tako i poljoprivrednim gazdinstvima da svoju robu mogu da plasiraju i da budu sigurni u to da će s jedne strane dobiti najpravičniju cenu koja je trenutno na tržištu. S druge strane da će biti sigurni da će za svoju robu dobiti novac kao naknadu za uložen trud”, naveo je Janjić.

Saradnja sa kompanijama i poljoprivrednim gazdinstavima koji svoju robu plasiraju putem produktne berze je veoma dobra, ocenio je Janjić i dodao da je jedan od ciljeva berze i pravovremeno informisanje učesnika o kretanju cena na tržištu. A početna cena nove pšenice, za koju je ovo bila loša godina, niža je u odnosu na 2018.

“Pa, nažalost ova godina je stvarno, da kažemo, ekstremno loša za pšenicu bila. Sa jedne strane, u toku setve krajem prošle godine bila je suša tako da nije ni iznikla na vreme. S druge strane, prvo je krenulo dobro što se tiče padavina, onda kasnije je tih padavina bilo mnogo više nego što je pšenici bilo potrebno, pa i to što je izniklo, što je donelo rod, rod je lošeg kvaliteta. Tako da neke procene, sad zavisi od toga ko je vršio procene, se kreću do 4 do 4,5 tone po hektaru. Srbija će imati, što će tiče naše potrošnje, biće dosta, biće dosta i za izvoz. Međutim, tu je problem i najviše upitan taj kvalitet”, istakao je Janjić.

Dunavski sliv i zemlje u okruženju, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija i Albanija, najveći su uvoznici naše pšenice naveo je Janjić, a zahvaljujući dobroj poziciji kada je reč o transportu, konkurentniji smo od drugih po pitanju izvoza.

Cena pšenice na berzi se prošle sezone kretala oko 23-24 dinara, a ove sezone je krenula sa niskih 16 dinara. Trenutno je cena hlebnog žita standardnog kvaliteta oko 18 do 18 i po dinara. Z

a kukuruz i soju su cene niže, kaže Janjić. Kukuruz se kreće od 15,60 do 16,10 dinara, zavisno od pariteta vezanog za transport i način isporuke. Soja je u padu i iznosi oko 36 i ispod 36 dinara.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.