Ni maternji jezik ne znamo

VIDEO K9: Pre dva dana obeležen je Dan maternjeg jezika, kada je ocenjeno da sve manje poznajemo svoj maternji jezik i da ga nepravilno upotrebljavamo, naročito u pisanoj komunikaciji. O pravilnom izgovoru i govoru, osim profesora srpskog jezika i književnosti i lingvista, niko više ne vodi računa.

771

Maternji jezik je onaj jezik koji dete prvi nauči, to je obično jezik koji se govori u porodici u kojoj je dete rođeno, ali ne mora da znači, kaže profesor srpskog jezika i književnosti Slobodan Tornjanski.

On navodi da, kada je reč o poštovanju maternjeg jezika u Srbiji, situacija nije sjajna.

“U Evropi smo poslednji po onome koliko pažnje obraćamo svome jeziku. Francuzi su po meni prvi, recimo, zato što oni imaju u krivičnom zakonu član po kome možete da odgovarate ako ste se na javnom mestu ogrešili o pravila francuskog jezika. Kod nas piše svašta i koješta. Ali najgora je stvar što u školama nije dobro, jer je broj časova maternjeg jezika veoma mali”, kazao je Tornjanski.

Profesor kaže da u Srbiji učenici mogu imati maksimum pet časova maternjeg jezika nedeljno, dok je u Poljskoj to devet, a u nekim drugim zemljama taj broj je i dvocifren. On smatra i da je dodatni problem činjenica da se učenjem dece srpskom jeziku u Srbiji bave samo nastavnici i profesori srpskog jezika i književnosti, dok profesori drugih nastavnih predmeta na upotrebu jezika kod dece ne obraćaju pažnju.

“Ali nije to samo u školi, loša je situacija u medijima, loša je situacija u izdavaštvu. Znači, ljudi rade bez lektora. Danas svako može u laptop da ukuca bilo šta i da ga prosledi pravac na štampu, mislim taj tekst, što je nekada bilo nezamislivo. Jednostavno, govori kako ko stigne i taj se svakodnevni govor izjednačio se sa književnim jezikom. Nažalost, optužuju se mladi ljudi da su oni glavni krivci za kvarenje jezika. Ja mislim da nisu uopšte krivi zato što oni odrastaju u svom vremenu i normalno je da oni i lajkuju i šeruju i daunloduju i ja im to sve odobravam, ako će da kažu kasnije da će da ‘se odmaraju’. Ali ako kažu da će da ‘odmaraju’, onda ja pitam – koga? Kravu? Konja? Noge? Koga će da odmaraju? Mislim, ne može se govoriti kojekako”, istakao je Tornjanski.

O maternjem jeziku se mora voditi računa, kaže profesor, zato što je upravo on odraz identiteta ličnosti, naroda, kulture, kao i pismo, koje kod nas još manje poštovano od jezika.

Sa stanovišta nauke o jeziku, govoreći o kriterijumima određenja maternjeg jezika, on predstavlja jezik na kojem mislimo, sanjamo i računamo, budući da sve te funkcije spadaju u onu vrstu koja se usvaja u prvom jeziku, pa se i dalje rade na tom jeziku.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.