(Ne)zaštićeni podaci o ličnosti

VIDEO K9: Zakon o zaštiti podataka o ličnosti usvojen je u petak u Skupštini Srbije. Ovaj Zakon usvojen je bez predloženih korekcija i kritika Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti i brojnih organizacija civilnog društva.

0
357

Pritužbe na Zakon o zaštiti podataka o ličnosti pre njegovog usvajanja pristigle su od Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić, od grupe od preko 40 nevladinih organizacija i od Srpske pravoslavne crkve.

Najozbiljnija primedba odnosila se na član 40. Predloga zakona, u kome je propisano u kojim slučajevima može biti ograničeno pravo na privatnost i zaštitu podataka o ličnosti.
Predstavnici Ministarstva pravde, koje je bilo predlagač ovog zakona, naveli su ranije da se radi o „krovnom zakonu“, a da se za pojedinačne slučajeve očekuje regulisanje drugim zakonima.

Usled brzog razvoja informacionih tehnologija, postoji potreba da se prava građana dodatno zaštite zbog učestalijih zloupotreba ličnih podataka, kao što su matični broj, broj lične karte ili bankovnog računa, zatim podaci o fizičkom izgledu i navikama, broja telefona, lozinke ili najčešće adrese koje posećuju na internetu.

“A naravno, podaci, lični podaci kao i svuda, nije ih poželjno ostavljati, naročito ne na internetu. Sad problem je u tome što internet nas ni ne pita da li želimo da ostavimo ili ne. Prati naše navike, prati sve što u stvari mi nismo ni svesni toga”, rekao je Aleksandar Arsenin, informatičar.

Društvene mreže, kako je rekao, predstavljaju najčešći oblik zloupotrebe podataka na internetu. Arsenin navodi da postavljanje privatnosti u velikoj meri vremenom može da postane problem.

“Uvek su sporne te društvene mreže, i ponašanje na društvenim mrežama, gde je možda prenaglašeno postavljanje svoje privatnosti na fejsbuku i na drugim društvenim mrežama. Prosto ljudi imaju potrebu da podele sa drugima svoje neke pozitivne misli, stvari, neke događaje, ali kažem, preterivanje u tome donosi u stvari problem, i kasnije to može da bude zloupotrebljeno”, naveo je Arsenin.

Poverenik Rodoljub Šabić je ranije upozoravao na to da je zakon o zaštiti ličnosti u našim uslovima paraktično neprimenljiv, a Evropska komisija je kao problematičnu navela i strukturu Zakona, njegovu nerazumljivost i komplikovanost. Ipak, ovaj zakon, prema oceni kritičara, i pored manjkavosti predstavlja proširenje prava građana u zaštiti ličnih podataka.

Pomenimo i da su, prema novim propisima, za zloupotrebu podataka previđene novčane kazne u iznosu od 50.000 do dva miliona dinara.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.