Nezadovoljni i advokati: Besplatna pravna pomoć ili “pomoć”?

VIDEO K9: Nezadovoljni su i u Advokatskoj komori Vojvodine, odakle su najoštrije osudili izjave, kako zvaničnika vlade, tako i predstavnika nevladinog sektora, koje se tiču pružanja pravne i besplatne pravne pomoći građanima. Ministarstvo pravde, naime, preko deset godina radi na donošenju Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći i advokatura je do sada imala ozbiljne primedbe na svaki njegov nacrt, tako da ni jedan još nije došao do Skupštine i do usvajanja.

1380

Ustavom je predviđeno da pravnu pomoć mogu da pružaju samo advokatura i službe pravne pomoći u lokalnoj samoupravi. Predviđeno je, takođe, da će besplatnu pravnu pomoć pružati oni koji budu posebnim zakonom određeni kao pružaoci.

Kao i na sve dosadašnje nacrte Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, na kojima Ministarstvo pravde radi duže od decenije, advokatura ima ozbiljne zamerke i na ovaj poslednji.

“Kao eventualne pružaoce pravne pomoći predviđene su pravne klinike, nevladine organizacije, eventualno sindikati, javni beležnici, to bi bio uglavnom krug pružalaca koje država zakonom pokušava da uvede”, rekla je advokat Tanja Arsić.

Advokatura, istakla je Arsić, ima ozbiljne primedbe na ovakvo rešenje, jer smatra da ništa ne može da zameni kvalitet pružanja adekvatne pravne pomoći.

“Ukoliko vi dozvolite da pravnu pomoć pružaju nevladine organizacije i ostali, vi nemate kontrolu nad tim dali su to stručni ljudi koji to pružaju, da li će oni uspeti da postignu ono što je najbolje za onoga ko je u iznudici, kome treba pravna pomoć. Advokatura, svakako je regulisana zakonom, postoji Zakon o advokaturi, imamo kodeks profesionalne etike advokata, osigurani smo za slučaj greške”, navela je ona. 

Sve su to argumenti koji idu u korist advokaturi, a ne predloženim pružaocima besplatne pravne pomoći, rekla je Arsić. Ona je podsetila da besplatna pravna pomoć jeste besplatna za onoga kome je ona pružena, ali da sam pružalac tu svoju uslugu naplaćuje.

“Mislimo da će ljudi kojima je potrebna pravna pomoć biti dovedeni u neravnopravan položaj, jer će oni koji mogu sebi da priušte advokata to i dalje raditi tako što će postajati naši klijenti, a smatramo da država, kad već ima sredstava, može da obezbedi svim ljudima kojima je pravna pomoć potrebna, kvalitetnu pravnu pomoć. Pored nas, tu su službe za pravnu pomoć u lokalnoj samoupravi”, navode u Advokatskoj komori Vojvodine. 

Advokatima je, prema njenim rečima, nejasno zašto država nije iskoristila sopstveni aparat da pruži pomoć tamo gde je ljudima potrebna, jer su službe pravne pomoći organizovane u svega oko trećine lokalnih samouprava u Srbiji, kao što im, zaključila je Arsić, nije jasno zašto bi trebalo da dođe do tranzicije pružanja pravne pomoći sa advokature i službi pravne pomoći na druge pružaoce koji tu pomoć, tvrdi Arsić, neće pružiti na adekvatan način.

 

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.