(Ne)vidljive – žene sa invaliditetom

VIDEO K9: Svaka druga žena u Srbiji je tokom života bila izložena nekom obliku porodičnog nasilja. Oko deset odsto njih i doživi porodičnbo nasilje koje prijavi, dok petina žena u Srbiji trpi fizičko nasilje. Iako se nasilju sve više govori, čini se i da ga ima sve više. Žrtvama nasilja često je teško da napuste nasilnika i porodicu, a situacija se dodatno komplikuje ukoliko su u pitanju žene sa invaliditetom.

0
416

Jedno od udruženja u Vojvodini koje se bavi ovom temom, sa posebnim akcentom na žene sa invaliditetom jeste udruženje Iz kruga Vojvodina koje ženama sa invaliditetom žrtvama nasilja pomažu na različite načine.

Da li je stepen nasilja veći i li manji, ne može se precizno reći, s obzirom na to da nije bilo podataka za prethodne periode, ali je činjenica da se o nasilju prema ženama i porodičnom nasilju sve više govori, što je dobra stvar, jer tako se žene osnažuju da prijave nasilje i iz njega izađu.

“Ima sigurno efekta ako se više priča. Nama je negde praksa pokazala da posle nekih medijskih gostovanja, posle kampanje “16 dana aktivizma” ili tih nekih perioda u godini kada se više priča o nasilju, žene se zapravo više javljaju na SOS telefon i i same kažu da su videle i čule. Imali smo primere žena koje su govorile ‘Da, videle smo u novinama šta se desilo toj i toj ženi i iz straha da se ne desi meni to isto osvestila sam kod sebe šta proživljavam’ i onda su se javile. Tako da svakako da ta poruka da nasilje treba prijaviti i da se o njemu treba više govoriti, mislim da šalje dobru poruku i ženama da se obrate”, navela je Ivana Zelić, iz Udruženja Iz kruga Vojvodina.

Žene sa invaliditetom često se ne mogu u potpunsoti ostvariti u obrazovanju, poslu, porodičnom životu. Pred ženama koje trpe nasilej prepreka je mnogo, a još ih je više pred onima koje imaju invaliditet, zato je njima potrebno posvećivati više pažnje, jer je njima teže da izađu iz kruga nasilja.

“Pa mogu da budu različiti razlozi. Jedan od tih razloga a možda i najvažniji jesu te predrasude i stereotipi koji vladaju o ženama sa invaliditetom i inače o osobama sa invaliditetom, jer se mi doživljavmo kao neko ko ne može da brine o sebi i ne može da donosi odluke o svom životu, a kada postoji takav stav, i kada prijavite nasilje onda vam se ne veruje. Inače je ženama teško da donesu odluku da izađu iz situacije nasilja, a kada ste žena sa invaliditetom ili sa višim stepenom invaliditeta, kada vaše svakodnevno funkcionisanje zavisi od drugih, onda je ta situacija znatno komplikovanija”, rekla je Svjetlana Timotić, iz Udruženja Iz kruga Vojvodina.

Timotić navodi da na primer, gradski prevoz i dalje je nepristupačan za osobe sa invaliditetom, kao i veliki broj institucija. Sem toga često i sami zaposleni u instucijama nisu u mogućnosti da daju prave informacije ženama koje traže pomoć, ili ih ne shvataju dovoljno ozbiljno.

 

Sistem je vrlo malo prilagođen osobama sa invaliditetom, pa ta ko na primer žene sa oštećenim sluhom en mogu da pozovu ni policiju ni centar za socijalni niti većinu ustanova kojima bi se mogle obratutu za rešenje svog problema. Mada su problemi žena koej trpe nasilje uglavnom siti ili slični i iz istih ili sličnih razloga ne mogu da napuste nasilnika.

“Ono što je zajedničko jeste da godinama, kada trpe nasilje zapravo njihovi kapaciteti oslabe i one same nisu svesne šta sve ustvari mogu. Jer one ceo život su uz nekoga ko ih kinji, ko ih maltretira, ko im govori šta one sve ne mogu, da nisu vredne, naročito ako su u pitanju žene sa invaliditetom, pa im se tu zamera mnogo što šta i trpe svakodnevne kritike i onda ni same ne mogu da uvide da one zapravo imaju i snage i mogućnosti da se bave nečim, da rade nešto. Potebno je da se sa nekim psoavetuju i da vide šta je ono što mogu da urade. Mi sa ženama uvek pravimo neku vrstu plana – da vidimo koji su to resursi na koje se ona može osloniti. Šta trenutno radi, da li bi mogla neki dodatni posao da radi, da li bi se mogla obratiti Centru za socijalni rad za neku pomoć, da li može da računa na podršku prijatelja, porodice, roditelja, rodbine. Važno je i pitanje čija je to imovina u kojoj se oni nalaze. Često se ispostavi da je to pola-pola, pa to ne znači da je njegovo sve, a njeno nije ništa”, navodi Zelić. 

Novi Zakon o sprečavanju nasilja u porodici doneo je brojne benefite i pomaka nabolje ima, kaže Zelić, navodeći da je od kako se Zakon primenjuje primećen veći broj prijava i reagovanja policije.

Osim toga, pozitivno je it o što je zakon regulisao obavezu međusektorske i međuinstitucionalne saradnje, između policije, tužilaštva i centra za socijalni rad, čime je koordinisan rad ovih službi, a samim tim i uspešnost rada bolja.

 

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.