(Ne)razumevanje ravnopravnosti polova

VIDEO K9: Zakon o ravnopravnosti polova u Srbiji je donet pre osam godina, a prema rečima direktorke Pokrajinskog zavoda za ravnopravnost polova Dijane Milović, on je veoma dobar i sveobuhvatan. On previđa ravnopravnost i žena i muškaraca i predstavlja preduslov za razvoj zdravog društva. Iako je zakon dobar, ponekad je teško spovodljiv u praksi, jer je neravnopravnost polova duboko ukorenjena u našoj kulturi.

147

Rodna ravnopravnost pretpostavlja da u jednom društvu, zajednici ili organizaciji postoje jednake mogućnosti za žene, muškarce i osobe drugačijih rodnih identiteta da doprinesu kulturnom, političkom, ekonomskom i socijalnom napretku, kao i da imaju jednake mogućnosti da uživaju sve koristi i dobrobiti od napretka jedne zajednice, navodi se u Evropskoj povelji o rodnoj ravnopravnosti.

Međutim, da bi društvo ovako bilo i uređeno, potrebno je menjati neke navike, stereotipe i predrasude, koje se kod nas usađuju i razvjaju kod dece još od malih nogu, kažu u Pokrajinskom zavodu za ravnopravnost polova.

“Tu imamo one male klince iz školice gde ih, recimo, vaspitačica odmah podeli da devojčice šiju, a dečaci imaju neki motor, pa se s njim igraju, onda to ide i u školi … Tako da to su neki stereotipi koje mi kao društvo, ali da ne bude zabune, nismo sami mi, kompletna Evropa je u problemu, kao stara tradicionalna stvar, neguje da su dečaci za jedno, a devojčice za drugo”, navela je Milović.

Ideja Dijane Milović, koja je pre pet meseci imenovana za direktorku Zavoda, jeste bila da rad na ravnopravnosti i sprovođenju zakona krene od lokalnih samouprava kojih u Vojvodini ima 45. Tim povodom u proteklom periodu posetili su lokalne samouprave kako bi proverili na koji način one rade na unapređenju ravnopravnosti polova.

“Ne mogu da kažem da je slika ružičasta, nažalost, ali mislim da tu, ako se budemo kretali u okvirima zakona, možemo nešto uraditi, jer imate puno ljudi koji ne razumeju uopšte o čemu se tu radi i šta mi to pričamo, a onda im, opet, kao adut izvučemo taj zakon iz 2009. gde piše da su lokalne samouprave u obavezi da imaju savete za rodnu ravnopravnost ili komisije i da imaju mogućnost da na tom položaju koji se bavi rodnom ravnopravnošću imaju stalno zaposleno lice”, rekao je Milović.

Od 45 lokalnih samouprava u Vojvodini, 37 imaju savete i komisije ili zaposlene na tim poslovima, dok ih osam još uvek nema. Zavod će u narednom periodu raditi na poštovanju zakona, kaže Milović, dodajući da će poseban akcent biti stavljen na edukaciju.

“Edukacija pre svega i tu ćemo imati posla i posla jer, teško je reći i ne volim to, ali vidim da ljudi koji rade na tim mestima nisu baš najbolje edukovani i onda, naravno, ne mogu ni podeliti to svoje znanje sa drugima”, izjavio je Milović.

Ona kaže da će Zavod raditi i na osposobljavanju opština i gradova da pravilno sprovode procese rodnog budžetiranja, što će biti obaveza svih lokalnih samouprava od 2020. godine.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here