Puno radno vreme u Srbiji zakonski je ograničeno na 40 sati nedeljno, a Zakonom o radu je uređeno i pitanje prekovremenog rada i to onako da ide na ruku poslodavcima, a ne radnicama, kaže sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Tomislav Stajić.
Prekovremeni rad može prema Zakonu da traje najduže 8 sati nedeljno, a dnevno radno vreme u tom slučaju može biti najduže 12 sati.
Prema zakonu poslodavac je dužan da isplati prekovremene radne sate i to 26% na osnovicu za redovan rad.
Najčešće se krše odredbe vezane upravo za radno vreme zaposlenih, kaže Stajić, uključujući prekovremeni radi kao i nezakonito organizovanje preraspodele radnog vremena, pa tako, kako navodi, vreme provedeno na radu bude često dva puta veće od prosečnog mesečnog fonda sati definisanog zakonom.
Takođe su problem i vrlo nejasne i fleksibilno određene obaveze poslodavaca o vođenju evidencija radnog vremena i radnih sati zaposlenih.
Kada je u pitanju povreda radnog vremena, zaposlenom preostaje da pokrene tužbu protiv poslodavca što je opet dug i komplikovan proces, a zaposleni se najčešće iz straha da ne izgube posao ne usuđuju naovaj korak.
Sindikati se zbog toga i dalje zalažu za popravljanje odredbi i poštovanje Zakona o radu jer je postojeći, kako je rekao Stajić, pisan samo za potrebe poslodavaca.
