Nelojalna konkurencija u sivoj zoni koči zadrugare

VIDEO K9: Iako je država zauzela ozbiljniji stav prema zadrugarima, gde su učinjeni ozbiljni pomaci u njihovom osnaživanju, povratna sredstva, u odnosu na sume kojima zadruge pune pokrajinski budžet, još uvek su nedovoljna.

316

O ovom i drugim problemima koji muče vojvođanske zadrugare razgovaralo se na konferenciji o ekonomskom položaju zemljoradničkih zadruga, održanoj u petak u Skupštini Vojvodine.

“Zadrugari imaju svoje mesto u sistemu i konačno država to prepoznaje“, poručio je pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo u obraćanju Vuk Radojević učesnicima konferencije posvećene ekonomskom položaju zemljoradničkih zadruga u poljoprivredi i budžetskom sistemu.

U prilog tome on je naveo da su, prilikom projektovanja budžeta za 2017. godinu, posebno prepoznate zemljoradničke zadruge kao korisnici bespovratnih finansijskih sredstava bez ikakvih ograničenja u odnosu na druge korisnike podsticajnih sredstava iz pokrajinske kase.

 

“Razvojni fond Vojvodine u 2017. godini imao je ukupno raspisanih 7 konkursnih linija koje se tiču finansiranjaprivrede i  poljoprivrede. Obilazeći lokalne samouprave i mesne zajednice, u razgovoru sa poljoprivrednicima shvatili smo da moramo unaprediti još više naše konkursne linije i izaći poljoprivrednicima u susret. Tako ćemo u 2018. otvoriti još jednu konkursnu liniju koja se tiče finansiranja IPARD-a”, rekao je  Miloš Jovanović isped  Razvojnog fonda Vojvodine.

Istraživanje koje je nedavno sprovedeno u 80 vojvođarskih zadruga pokazalo je da je njihov doprinos punjenju pokrajinskog bužeta izuzetno visok, kažu međutim u Zadružnom savezu Vojvodine, dok su povratna sredstva, međutim mala.

“Obaveze prema državi za ovih 80 zadruga iznose oko milijardu i petsto miliona, što je jedna cifra koju ove zadruge plate u toku jedne godine za različite vrste poreza i doprinosa. Sa drugr strane, ono što je bitno istaći, jeste da zadruge imaju prava da učestvuju na različitim konkursima koji se raspisuju po osnovu raspodele sredstava iz agrarnog budžeta, međutim analizom podataka iz finansijskih izveštaja vidimo da zadruge prosečno ostvare najviše 2 miliona dinara na ovu svrhu, dok prosečno daju preko 18 miliona dinara u isti taj budžet”, navela je  Jelena Nestorov Bizonj, sekretarka Zadružnog saveza Vojvodine.

Osim ovog, postoje i drugi problemi koji muče naše zadrugare u čijem rešavanju očekuju pomoć države, kažu u Savezu, poput nelojalne konkurencije koja posluje u sivoj zoni.

“Treća tema takođe bitna su isto cifre, sa koliko potencijala, odnosno, koliko je ljudi uključeno u zadružni sektor. Ne pričamo samo o zadrugarima i kooperantima, pričamo i o zaposlenima. Znači, to su velike cifre i ja sam veoma ponosan iz ugla predsednika Zadružnog saveza, da je danas neko iz vlasti pokrenuo ovu inicijativu”, istakao je Radislav Jovanov, predsednik Zadružnog saveza Vojvodine.

Ovakvi skupovi su veoma korisni kako bi se iz drugog ugla sagledale aktivnosti i značaj zemljoradničkih zadruga. Ove godine, konstatovao je Jovanov, i pokrajinski i državni organi puno kvalitetnije gledaju na zadružni sektor koji to, kako je istakao, i zaslužuje.

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.