Neiskorišćena snaga dobrovoljnih vatrogasaca

VIDEO K9: Na mesto predsednika Vatrogasnog saveza Vojvodine izabrana je dosadašnja sekretarka Vatrogasnog saveza grada Novog Sada Ljubica Kranjaić. Gostujući u našoj emisiji Otvoreni ekran ona je istakla da Vojvodina ima dobru i dugu tradiciju dobrovoljnog vatrogastva, ali da je ono sada u mnogim mestima zamrlo, pre svega zbog slabije organizacije, loše vatrogasne opreme, ali i nemotivisanosti građana da u ovim aktivnostima učestvuju.

45

Više od 150 godina duga je tradicija dobrovoljnog vatrogastva u Vojvdoini, te humane i važne delatnosti, koja je anročito izražena u Vojvodini, gde ima mnogo vatrogasnih društava, ali je sada trenutno, nizom spleta okolnosti, sada ostalo na marginama i nije dovoljno iskorišćeno, rekla je novoizabrana predsednica Vatrogasnog saveza Vojvodine Ljubica Krnjaić.

“Vojvodina ima preko 200 dobrovoljnih vatrogasnih društava koja sada aktivno rade i ima preko 30 dobrovoljnih vatrogasnih društava koji su kadgod bili odlični, sad su malo zamrli sa radom, za čije aktiviranje je potrebno malo. Ima i oko 70 – 80 sela u kojima nije ni bilo i u kojima bi to trebalo pokrenuti”, navodi novoizabrana predsednica.

 

“Mi operišemo sa preko 5 000 stručno obučenih vatrogasaca koji mogu ovog momenta da izađu na intervenciju i imamo oko 20 000 članova dobrovoljnih vatrogasnih društava. zar to nije snaga?”, istakla je Krnjaić. 

Dobra vest je kako ističe Krnjaić činjenica da je država krenula u postupak donošenja Zakona o dobrovoljnom vatrogastvu, koji bi trebalo da bude usvojen do kraja godine.

“Zakon znači da država kaže šta želi i od dobrovoljnih vatrogasaca, ali da isto to kažu i opštine i Pokrajina – šta oni očekuju od vatrogasaca.Sad, konkretno građani zanju šta očekuju i dobiće to u onoj meri u kojoj dobrovoljni vatrogasci mogu da njima udovolje. Međutim, opštine i pokrajine i republika kažu šta očekuju od dobrovoljnih vatrogasaca – kakvu pomoć, u kom momentu i situacijama i da se zajedno dogovorimo šta ti mi dobrovoljni vatrogasci zaista možemo državi da damo, a šta bismo još mogli kada bismo imali odgovarajuću opremu, status i motivaciju i nagradu”, rekla je ona. 

 

Zakon bi trebalo da omogući i uslove rada dobrovoljnih vatrogasaca i da ih preciznije definiše.

“Znači dobrovoljni vatrogasci, ali sa statusom dobrovoljnog vatrogasca koji obezbeđuje tom dobrovoljnom vatrogascu da on za to vreme dok izađe na intervenciju ne trpi posledice posle kod poslodavca jer je gaseći ovamo požar zakasnio na posao, pa dobio otkaz. Da u slučaju povreda ta povreda ima tretman povrede na radu, a ne kao sada – smatra se da se dobrovoljni vatrogasac povredio u privatnoj aktivnosti i ideš na redovno bolovanje. To su pitanja koja država nadam se ovim Zakonom će rešiti”, kazala je Krnjaić. 

Važno je da onaj ko izvršava poslove za račun države, a to je ste gašenje požara, bude adekvatno tretiran i da kasnije ne bude socijalni slučaj ukoliko mu se nešto desi, navela je ona.

“S druge strane treba da to uredi zakonom, tipa ko koga zove na požar, kad izaći. To su stvari koje se lako mogu zakonom urediti samo treba dobra volja za koju se ja sada nadam da jeste pokazana. Sada je država ozbiljno krenula u izradu nacrta Zakona o dobrovoljnom vatrogastvu i najavljeno da to Nove godine bude usvojeno”, rekla je Ljubica Krnjaić. 

Kako bi dobrovoljno vatrogastvo u Srbiji, a pre svega u Vojvodini zaživelo u punom starom sjaju, potrebno je da dobrovljni vatrogasci imaju daleko bolju opremu, na nivou profesionalne, da imaju dobru ličnu zaštitnu i radnu opremu, ali i da njihov rad bude finansiran i motivisan od strane države kojoj je u intersu da dobrovoljna vatrogasna društva postoje i rade.

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here