Kako bi biciklistički saobraćaj u Novom Sadu mogao da funkcioniše, saobraćajna infrastruktura mora biti regulisana, a pre svega ustanovljeni glavni biciklistički koridori, naveo je dr Milan Simeunović.
Potom sledi povezivanje i uklanjanje brojnih prepreka koje, kako je naveo, stoje na putu biciklistima koji se iz bilo kog dela grada upute u centar.
“Bicikl za gradove veličine Novog Sada je fantastično prevozno sredstvo iz razloga što bicikl, do do nekih osam kilometara ili i nešto više, predstavlja pandan automobilu. Znači, vi ćete za isto vreme stići biciklom i automobilom. A kada pogledamo Novi Sad i neko šire područje, u prečniku je to taj red veličina”, istakao je Simeunović.
Problem biciklističke infrastrukture u našem gradu, prema njegovim rečima, nisu samo biciklističke staze na čijoj se izgradnji, podsetio je Krčmar, nešto i radilo poslednjih godina.
“Nego i način regulisanja biciklističkog saobraćaja. A kada se dođe na određenu lokaciju, nedostaju biciklane. Primera radi, fakultet sa kojeg ja dolazim ima između 13 i 14 hiljada studenata. Naše biciklane su ispred skromne, vi možete da stavite 10 bicikala. I ne dolazi više, nema potrebe, ali moralo bi biti mereno u hiljadama”, naveo je Simeunović.
Oko 80 kilometara biciklističkih staza neuporedivo je malo u odnosu na planove predviđene generalnim planom grada do 2021. godine, kazao je Krčmar i dodao da bi ovaj zaostatak u realizaciji grad morao što skorije da nadoknadi, kako bi potencijal od korišćenja biciklističkog saobraćaja bio što bolje iskorišćen i od strane grada i od građana.
