Pandemija korona virusa koja u Srbiji traje već 8 meseci odredila je u odrenoj meri i međusobne odnose unutar društva, porodice, partnerskih veza.
Jedna od posledica ograničavanja kretanja je i povećan stepen nasilja u porodici u kojem su žrtve u najvećem broju žene i deca.
U vreme vanrednog stanja i policijskog časa je bilo slučajeva u kojima je žrtva bila zatvorena sa nasilnikom i po 72 sata, bez mogućnosti kontaktiranja SOS telefona i organizacija koje bi mogle pružiti bilo kakakv vid pomoći.
Ovo, međutim, nije i jedina karakteristika vremena u kojem živimo, a koja kao posledicu u krajnjoj liniji ima i stvaranje uslova za porast nasilja.
Odgovor društva na okolnosti u kojima su se našle žrtve porodičnog nasilja nije bio adekvatan, ne samo kod nas, o čemu govori podatak da su organizacije za zaštitu njihovih prava na globalnom nivou reagovale i do pet puta više nego ranije.
U Srbiji, prema preseku od januara do juna ove godine, podaci o femicidu nevladinog sektora govore o 20 žena žrtava porodičnog i partnerskog nasilja.
Problematično je, istakla je Pataki, da je u najvećem broju tih slučajeva femicida zločin počinio partner, suprug, bivši ili vanbračni suprug hladnim oružjem, nožem, čekićem ili prebijanjem.
Tri žrtve su prethodno prijavljivale nasilje, ali nije bilo adekvatnog i blagovremenog odgovora, što govori, zaključila je Pataki, o njihovoj nemoći u postojećem sistemu zaštite.
