Ne! Telesnom kažnjavanju dece

VIDEO K9: Telesno kažnjavanje dece kao mera disciplinovanja je i danas je veoma raspostranjeno, a u Srbiji je neophodan jedinstven sistem koji će decu štititi od bilo koje vrste kažnjavanja. Ovo je zaključak okruglog stola koji je pod nazivom ,,Izričita zabrana telesnog kažnjavanja dece u Srbiji u svim okruženjima'' održan juče u Novom Sadu u organizaciji Pokrajinskog ombudsmana i Centra za prava deteta.

433

Komitet UN za prava deteta nedavno je Srbiji uputio 41 preporuku o tome šta bi morala da uradi kako bi dodatno unapredila sprovođenje Konvencije o dečijim pravima.

Data je i preporuka da se izričito zakonom zabrani telesno kažnjavanje dece. Međutim, osim zakona na kojima bi tek trebalo da se radi, na skupu u Novom Sadu ocenjeno je da je nasilje nad decom još uvek tabu tema u našoj zemlji.

“Ideja Pokrajinskog ombudsmana jeste da se deca što više uključe u naš rad, da i ona shvate da imaju sva prava na zaštitu i konzumaciju svih vrsta prava na telesni, psihički, emotivni i svaki drugi integritet. Nametanje vaspitanja silom jeste nešto što mora da bude sankcionisano. ‘Ja sam te rodio, ja ću te udariti’ sintagma je koja mora da bude prevaziđena. Samo ne nasilnim putem možemo da dođemo do odgovarajućeg rezultata”, rekao je Zoran Pavlović, Pokrajinski ombudsman.

Istraživanje koje je sproveo UNICEF pokazalo je da je 47 odsto dece u Srbiji, uzrasta od jedne do četiri godine, izloženo nasilnim oblicima disciplinovanja. Kada je reč o deci između pet i 14 godina, njih 42 odsto se susrelo sa telesnim kažnjavanjem u porodici, što govori da je ovakav način vaspitanja i dalje široko rasprostranjen.

U Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja smatraju da stereotipi u našem društvu u ovoj oblasti moraju biti srušeni, te da u našem zakonodavnom okviru postoji prostor za unapređenje, pogotovo u oblasti porodičnog zakonodavstva.

“Država je ta koja bi trebalo da podrži roditelje, ali to je jedan proces koji počinje od porodice, nastavlja se preko pretškolskih i obrazovnih ustanova. Možemo mi da pričamo šta hoćemo, ali deca uče od nas i od naših postupaka, uče od toga pogotovo mlađe uzrasne kategorije, a ne na osnovu onoga o čemu mi pričamo”, smatra Ivana Stevanović iz Centra za prava deteta.

U svetu je 58 država reklo ”ne” telesnom kažnjavanju dece na svim nivoima u zakonodavstvu, kaže Stevanović i dodaje da bi pažnju trebalo usmeriti na decu koja su, ako ne primarne, onda sekundarne žrtve, a zakoni, kako je navela, vrede samo onoliko koliko vrede ljudi koji ih primenjuju.

“Važno je da roditelji razumeju da takav način disciplinovanja dece ne daje nikakve pozitivne rezultate, a ima izuzetno negativne posledice. Telesno kažnjavanje ima jedino trenutni efekat da dete u datom trenutku bude pokorno i da trenutno zaustavi neko ponašanje koje je neprihvatljivo za roditelje. To ne znači da je ono promenilo stav po nekom pitanju i telesno kažnjavanje ga ne čini ga ne uči da bude drugačiji, odnosno da usvoji pravila ili neki koncept kako da menja svoje ponašanje”, navela je Vera Despotović, porodični psihoterapeut.

Učesnici okruglog stola uputili su i apel mladima koji se suočavaju sa problemom nasilja, da o tome upute prijavu Zaštitniku građana kojji će te navode proveriti, a potom u skladu sa ovlašćenjima i reagovati.

Sledeće sedmice će u Novom Sadu održan sastanak sa dečjim i omladinskim gradskim organizacijama, kako bi se, prema rečima Ombudsmana, videlo šta to muči mlade i na koji način im se može pomoći.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.