Ne morate da budete “mali ja”! U vama se krije nešto mnogo veće!

(VIDEO) Ono: "mali ja" i "ja sam samo čovek" je zabluda! Čovek ima neslućene moći koje ne koristi, jer ga je "sistem kontrole" zarobio i ne dozvoljava mu to, jer želi da ga drži zarobljenog i kontrolisanog, kaže Dejvid Ajk.

3891

Dejvid Ajk, britanski pisac i javni govornik koji se od 1990 godine posvetio straživanju „ko i šta, stvarno kontroliše svet“, tvrdi da je sistem kontrole na izdisaju i da, ukoliko želimo, mi možemo sami postati tvorci svoga sveta i tvorci svoje sreće.

On tvrdi da dolazi momenat kada će se ljudi probuditi i kada će postati svesni da su kontrolisani, a da to ne moraju biti.

[pull_quote_center]“Dolazi momenat kada ćemo, umesto što smatramo da nas okružuju nerešivi problemi početi da shvatamo da su svi problemi rešivi!” – kaže Ajk.[/pull_quote_center]

Tada ćemo shvatiti, kaže Ajk, da je većina tih problema namerno napravljena (od strane “sistema kontrole”), a da su oni preostali nastali su zbog našeg nečinjenja.

[pull_quote_center]“Kada to shvatimo, mnogi problemi će jednostavno nestati, a oni drugi postati lako rešivi!”.kaže Ajk.[/pull_quote_center]

I to nije postupak u kojem mi treba da tražimo neko prosvetljenje ili nešto, ma ne… mi smo već prosvetljeni… mi smo već ono što smo oduvek bili, što jesmo i što ćemo uvek i biti, samo toga treba da postanemo svesni!

Pred nama će se pojaviti opcije

[pull_quote_center]“…ili da se popnemo na taj kanuu, taj vazdušni jastuk, da se lepo zavalimo i da uživamo u avanturi: gde će nas odvesti, kako će se to svet promeniti, kako će se to naše percepcije raširiti i odjednom ćemo razmišljati… “oooo kako to nisam znao do sada”, “kako to nisam video do sada”, “zar nije to neverovatno”… uočavaćemo sve te stvari koje će se dešavati oko nas i ući ćemo u jedan neverovatan svet…

… ili… možemo pokušati da zaustavimo te promene, u momentu kada se sve što smo smatrali nepromenjljivim menja i kada nam dolaze nove informacije… i ako to budemo radili… trošićemo neverovatnu količinu energije samo da ostanemo nepromenjeni, pokušavajući da živimo život za koji smo smatrali da baš takav treba da bude… a na kraju će, ipak, taj tok promena postati toliko brz, ljudi to i zovu “ubrzanje”, ubrzanje vibracije… da će na kraju neminovno oprati i sprati taj ceo sistem kontrole koji je izgrađen oko nas”.[/pull_quote_center]

Osetićemo inspiraciju, moć naše intuicije… i… svet u našim glavama će se promeniti, objašnjava Ajk

Ljudi će se vratiti svojoj pravoj prirodi. Neće moći ni da shvate da su toliko bili u zabludi dok su verovali da je bilo šta bilo nemoguće.

[pull_quote_center]“Kada proširimo svoju svest, koja je sada svedena na telo i um i potpuno obezvređena… i kada razmontiramo taj sistem kontrole koji nam je nametnut… kroz informacije koje će nam dolaziti, u ovom predivnom periodu koji dolazi, pokidaćemo lance koji su nas držali u ropstvu sve ovo vreme i doći će predivno, predivno vreme”- na svojim predavanjima priča Ajk širom sveta.[/pull_quote_center]

Mada, kaže Ajk, taj “sistem kontrole” se neće lako predati. Baćiće sve što ima na nas kako bi zadržao svoju moć da nas kontroliše.

Podseća Ajk na ono što je nekada davno rekao Ajnštajn

[quote_box_center]“Ne možete rešiti ni jedan problem ako imate isti nivo svesti kao onaj koji je problem stvorio.”[/quote_box_center]

Znači, “sistem kontrole”, koji ima jedan nivo svesti, stvorio nam je većinu naših problema.

Pa su onda dolazili drugi, sa istim nivoom svesti, da ga reše: ode jedna partija, pa dođe druga, ode jedna religija, pa dođe neka druga religija… ali svi imaju isti nivo svesti, samo drugačije ime.

Oni naravno, svi primećujemo, nisu rešili ni jedan problem, i ne samo da ga nisu rešili, nego su problemi postajali sve veći! Zašto? Pa zato što su to radili jedni te isti, samo su menjali imena!

Ali, nam je već toliko prekipelo od svega, da dolazimo do tačke kada se dižemo na viši nivo svesti

Postajemo svesni da smo sami dozvolili da nam stave barijere, da nam postave neke glupe sisteme vrednosti, da nam nametnu da verujemo u neka glupa pravila, a sve to nas je sprečavalo da se oslobodimo.

Kako se to nama desilo? Pa oduzeli su nam moć opažanja!

[quote_box_center]1. Prvi korak ka slobodi je, kaže Ajk, da se otkačimo od te manipulacije sa našim opažanjem[/quote_box_center]

On tvrdi da u svetu u kojem postoje tolika pravila, mi jednostanvo ne stižemo da budemo kreativni. Ne stižemo da koristimo naš ceo mozak, već koristimo samo jedan njegov deo, koji Dejvid naziva “gušterski mozak”.

[pull_quote_center]“Šta je osnova “gušterskog dela mozga”? To je potreba za opstankom. Ona se zasniva na strahu. Kada smo u stanju straha reagujemo na “gušterski” način: samo želimo da opstanemo” – objašnjava Ajk.[/pull_quote_center]

Kada smo u strahu, osećamo se nesigurni

“Gušterski” deo mozga je uvek nesiguran. On samo gleda oko sebe i vreba i traži šta je sledeća opasnost. Kada smo nesigurni, neminovno nam se nameće i osećaj uznemirenosti.

[pull_quote_center]“Jeste li primetili koliko su ljudi uznemireni…  Svuda oko sebe osećate uznemirenost… i ako se zapitate: “pa zašto sam uznemiren?” … “pa sve oko mene funkcioniše normalno, zašto sam besan?” – Pa to je upravo zato što svet gledate svojim “gušterskim” delom mozga… a ovaj deo mozga je uvek uznemiren i on stalno traži gde je problem… gde je opasnost… to je čitav njegov mehanizam, na tome se bazira njegov sistem funkcionisanja” – kaže Ajk.[/pull_quote_center]

A upravo kada svet gledamo i opažamo našim “gušterskim” delom mozga, mi ulazimo u sistem kontrole, u kontrolisani režim kolektivnog života, čiji je cilj da postanemo predvidivi i da nas na taj način kontroliše

[pull_quote_center]“Potrebno je samo da prevladate taj svoj “gušterski” deo mozga, deo mozga koji samo reaguje i ne zna da misli. Da prevladate taj svoj deo mozga koji ne rešava probleme, koji samo, prosto i jednostavno reaguje na spoljne nadražaje” – kaže Ajk.[/pull_quote_center]

Kako? Pa jednostavno, treba da prestanemo reagujemo i da počnemo da razmišljamo o tome kako ćemo da reagujemo…

To je ono kada duboko udahnemo i hladne glave počnemo da razmišljamo i na taj način uspostavimo kontrolu nad našim reakcijama.

[quote_box_center]Postoji narodna izreka: “Kada ste besni, izbrojte do deset”… Dejvid kaže: probajte da brojite do 20, to je još bolje![/quote_box_center]

Jeste jednostavno, ali nije jako lako. Postaje lako ako se izvežba.

Kada se sretnemo sa nekim izazovom, sa nekim problemom, prva naša reakcija je – borba za opstanak…

Prve reči koje nam dolaze, kada naiđemo na problem su: “ne možete mi to govoriti”… “o Bože, šta se to dešava…”, “o moj Bože… propada ekonomija…”, bla, bla, bla…

Udahnite duboko. Razmislite i kažite sebi: “OK… sada ću trezveno da razmislim o svemu, razmisliću o ovome što mi se dešava i onda ću doneti osmišljenu odluku kako da odreagujem na to” – i sve postaje jednostavnije.

U tom momentu se onda i drugi delovi našeg mozga uključe u donošenje odluka.

To je način da nama više ne upravlja samo, jedino i isključivo taj instinktivni deo mozga, koji stvara paniku, i pretvaramo se iz guštera u čoveka!

Koliko god su naše reakcije manje “na prvu loptu i emociju”, mi više isključujemo taj instinktivni uticaj “gušterskog” dela našeg mozga na naše ponašanje.

A ovaj deo mozga, kaže Ajk, je mikročip kolektivne svesti i tog “sistema kontrole”.

Dejvid tvrdi da upravo svodeći nas na taj “gušterski” način reagovanja, upravljaju sa nama i prave taj monopol na naše ponašanje

[pull_quote_center]“Možete otići u bilo koji deo sveta, u toliko drugačije kulture i okruženja, a ipak, zatičete situaciju u kojoj potpuno različiti ljudi reaguju na potpuno isti način” Neverovatno?!” – kaže Ajk.[/pull_quote_center]

Nije neverovatno. Ako u kompjuter unesete određene podatke i onda pritisnete enter, vi unapred znate na koji način će kompjuter odreagovati, jer ste ga programirali da tako odreaguje.

Sistem kontrole je i nas sveo na to da reagujemo kao kompjuteri

Nastane neka situacija, u ovoj zemlji ili u onoj zemlji, i, bingo, kaže Dejvid, reakcija je ista.

Zašto? Pa zato što svest nije uključena, već se ljudi ponašaju kao kompjuteri: uneti podaci, postavljena situacija, kompjuter reaguje, pritisnete enter i ljudske reakcije postaju toliko predvidive.

Kada u svoje reakcije uključite svest, vi postajete nepredvidivi, a kada ste nepredvidivi – ne mogu vas kontrolisati!

Tada reakcije ljudi postaju različite, u zavisnosti od raznoraznih mogućnosti koje vidimo i koje nam se pružaju. Svako od nas vidi stvari na različiti način. To je način na koji čovek može da izrazi svoju posebnost i da slavi svoju posebnost. Tako se pomeramo sa kompjuterskog nivoa reagovanja na situaciju, na ljudski nivo.

Na kompjutere nas svode uz pomoć vere i naših predubeđenja!

Ljudi iste vere i istih predubeđenja reaguju na isti način. Zbog toga kada razgovarate sa nekim koji ima čvrstu veru u ubeđenja, on uopšte neće čuti ono što mu govorite.

[pull_quote_center]“Video sam to mnogo puta”, tvrdi Ajk.[/pull_quote_center]

Navodi primer jedne televizijske emisije.

Šta se dešavalo – pozvali bi muškarca i ženu koji imaju probleme u svojoj vezi i koji imaju prilično jaka predubeđenja i unapred formirana mišljenja jedno o drugome. Drugim rečima imali su programiranu percepciju onog drugog.

Šta su onda radili, pustili su ih da pričaju međusobno i to su snimali. Onda su ih odvojili i pitali su ih šta je onaj drugi rekao i u kom tonu je to rekao. Onda su im pustili originalni snimak njihovog razgovora….

I muškarci i žene bili su šokirani kada su shvatili da to kako su oni primili reči i informacije od onog drugoga i ono što je zaista bilo rečeno, vrlo često, nije ni ličilo na ono što je zaista bilo rečeno!!!

[quote_box_center]Koliko puta kažemo ljudima: “Ja to nikada nisam rekao!”, a drugi nas ubeđuje: “Jesi, jesi!”.[/quote_box_center]

Zašto se to dešava? Zato što naše preduzbeđenje o nekoj osobi u stvari menja sadržinu i suštinu informacije, kako bi ta informacija bila u saglasnosti sa tim našim predubeđenjem o toj osobi!!! I mi to stalno radimo!!!!

[quote_box_center]2. Drugi deo postupka da se oslobodimo je onaj da oslobodimo sebe od verovanja[/quote_box_center]

Naravno, ne u potpunosti, nego OK, to i to se dešava, ja verujem da je to baš to, ali sam otvoren da to može da bude i nešto drugo, ukoliko dobijem drugačije informacije i ukoliko to iskustveno proverim.

Umesto da se ponašamo: “Veruj bez pogovora!”, u strahu da stvarnost ne vidimo u drugom svetlu, koji bi mogao onda da bude drugačiji od onog u koji verujemo, ne mojte se plašiti!

Prihvatite nove informacije i, ako treba, promenite svoje mišljenje o svetu oko sebe!

Verujte sebi, informacijama oko, nemojte se plašiti da proverite ispravnost svoga verovanja!

[pull_quote_center]“Oni hoće da mi verujemo, jer kada mi verujemo, mi smo zarobljeni” – tvrdi Ajk.[/pull_quote_center]

Oni hoće da mi verujemo i nije im bitno da li verujemo fanatički u Islam, ili Judeizam ili u Hrišćanstvo… ili Barak, prokletog, Obamu… sve dotle dok u nešto bezuslovno verujemo, jer tada smo istog trena smanjili našu mogućnost da proširimo svoju svest i da čitamo svet oko sebe na širi način – objašnjava Ajk.

Religija je um

[quote_box_center]Dejvid Ajk ima jednu izreku: “Sve dotle dok možeš da mi kažeš u šta veruješ, ti si u zatvoru, jer verovanja, kada im daš ime dobijaju identitet”.[/quote_box_center]

Dakle, šta si ti? Ja sam Hrišćanin. OK, to znači da moraš da veruješ u ovo, ili ti nisi Hrišćanin…. Ja sam Musliman… to znači da ti moraš da veruješ u ono… ili ti nisi Musliman…

I zbog toga sve dok dajemo imena onome u šta verujemo, zidovi počinju da se pojavljuju i pravila počinju da se pojavljuju i ljudi počinju da govore: “Ne možeš to reći, inače ti nisi Hrišćanin”, “Ne možeš to uraditi, jer ako to uradiš nisi Musliman”… i eto kutije u koju su nas zatvorili!

Čim upadnemo u zamku verovanja, mi gubimo sebe i svoju svest i postajemo deo nečega, postajemo deo nekog uma, koji nas kontroliše

[pull_quote_center]“Shvatite”, kaže Ajk, “svako od nas je sve što jeste, sve što je ikada bilo i što ikada može biti!”[/pull_quote_center]

I onda se pita Ajk: Zašto ja nekoga da obožavam? Zašto da gledam na gore na nekoga? Zašto je bilo šta veće i bolje od mene?

[quote_box_center]Mi treba da poštujemo druge ljude. Dobro! Ali to ne znači da treba da im ustupamo svoju moć, da ih obožavamo…[/quote_box_center]

Kada jednom uđemo u tu zamku mi počinjemo da govorimo: “Ja sam mali ja, a oni su veliki i tamo su gore”.

A ko su to oni? Oni veliki su: religija, politika, rasa, najveći ljudi… ali, tvdi Ajk, to nas pravi slugama, pretvara nas u “mali ja”, limitira nas.

Ja se identifikujem sa mojom rasom, kakva greška!

Zašto? To je slabost koja onemogućava našu svest da iskusi stvarnost. Ako se identifikujete da ste belci, crnci ili ružičasti to je slabost. To je sve ograničenje.

[quote_box_center]Kada svet posmatramo iz svetla predubeđenja i tvrdih verovanja mi nikada nećemo:

a) izraziti svoju pravu veličanstvenost, i

b) razumeti čega smo mi to deo i šta mi to uopšte radimo ovde![/quote_box_center]

Naučna istraživanja su pokazala da ako imate tvrda verovanja, bez obzira koja, vaši neuroni u mozgu se ispaljuju na unapred određeni način. I na taj način oni i stvarnost čitaju tako da ona mora da se uklopi u ta verovanja.

Zato, ako počnemo da razmišljamo u bilo kom sistemu verovanja, ili u bilo kojem sistemu percepcije u smislu ograničenja i “malog ja”, onda mi stvaramo zidove zatvora, koji nas stavljaju u poziciju gde mi zaista i živimo život kao “mali ja”.

Ne zato što smo mi zaista “mali ja”, nego zašto što verujemo da smo “mali ja”.

“Šta ja mogu da uradim, ja sam samo mali ja… ja sam samo čovek…”

To onda i bude tako. I šta onda možeš da uradiš od svog života? Ništa!

Zašto? Zato što ne veruješ da je to moguće.

Ali, šta se dešava ako kažemo sebi: “Ja sam jedna neograničena svest, sve što je bilo, što će ikada biti!”…

Sa takvim stavom možemo da se popnemo sa nivoa “mali ja” i možemo da radimo stvari koje taj “mali ja” nikada ne bi uradio.

Ne zato što smo bolji od “malog ja”, već zato što ne verujemo da smo “mali ja”, za razliku od drugih koji u to veruju.

Ako otvorimo svoje umove i ako iz njih isteramo demone koji nas programiraju i ako uzmemo prazan papir i odlučimo:

[quote_box_center]“Ja više neću da čitam stvarnost na način kao što sam to radio do sada, ja ću dozvoliti informacijama da budu moj vodič, pa ako to i bude sasvim drugačije od mog sistema verovanja, mojih političkih ubeđenja ili sistema verovanja moje kulture, to je uredu, ali ja ću slediti informacije…”[/quote_box_center]

Kada to uradimo to će napraviti takve fantastične promene u našim životima, u onome što možemo da uradimo i onome što možemo da postignemo i što može da nam se dogodi.

Tada počinjemo da živimo život sa svim mogućnostima koje su pred nama!

Bez toga živimo život koji se sastoji od samo par mogućnosti, a na žalost, mnogi ljudi žive život koji ima samo par mogućnosti.

[quote_box_center]Na nama je da odlučimo:

a) da li hoćemo da nama dominira naša glava, striktno njen levi deo i njegova prercepcija ograničene stvarnosti (“gušterski deo mozga”), poštovanja strukture, gde je sve razdvojeno od svega, uz mnogo onoga “ne možeš ovo, ne možeš ono, ovo je nemoguće, ono je nemoguće”…  ili

b) hoćemo da otvorimo glas srca koje nas povezuje sa našim intuitivnim znanjem, koje nas čini delom neograničene svesti i koji nam otvara desni deo mozga i omogućava da sve njegove mogućnosti vidimo kao povezane stvari oko nas da utičemo na stvaranje naše slike o stvarnosti i o tome ko smo mi…[/quote_box_center]

Ovaj proces je vrlo dobro opisan u filmu “Matriks”, u prvom delu.

Prvo je važno da vidimo situaciju u kojoj smo. To je, što je. Ti si rob.

Zatim treba da se oslobodimo poricanja te pseudoslobode koju mislimo da imamo.

Kada shvatimo situaciju u kojoj smo, treba da izabemo slobodu umesto ropstva (bez obzira da li je to krvavo ropstvo ili satanino ropstvo).

Kada odaberemo da budemo slobodni i kada se pripremimo da živimo svoj život, sa svim rezultatima koje taj novi život nosi, onda počinje transformacija.

Moja transformacija, kaže Ajk, je počela na nacionalnoj televiziji. On je prošao kroz period u kojem su širom sveta svi mislili da je kompletno lud.

“Upropastio si mogućnost da nastaviš sa svojim životom”. “Sada više nigde nećeš stići” – govorili su mu.

A on im je rekao: “Uredu, dobro, videćemo još to, zar ne?”

I ta transformacija lomi celu energetsku konstrukciju koju smo napravili u predhodnom poimanju sebe.

Naše postojanje, naša mentalno i emocionalno stanje i poimanje stvarnosti se konstantno emituje iz nas, kao jedna vibraciona šara.

Ta vibraciona šara privlači ka nama energetsko polje koje je sinhronizovano sa onim što otpuštamo.

Sa jednom vibracionom šarom privlačimo određene ljude, mesta, način života, posao, lokacije. Dejvid to naziva vibracijskim magnetizmom.

Kada prođemo tu transformaciju o kojoj govori, u kojoj tačno vidimo situaciju u kojoj smo i u kojoj izaberemo slobodu, onda dolazi promena, vrlo često vrlo dramatična, ali ne more biti dramatična.

Znači, promenili smo svoj odnos prema svetu i svoj osećaj percepcije. I šta se dešava onda?

Menja se i naša vibraciona šara. Ono što smo ranije privlačili više ne privlačimo, jer više nismo sinhronizovani sa tim i počinjemo da privlačimo druge stvari.

I šta se dešava? Neki ljudi oko nas odlaze, jer sa njima više nismo vibraciono povezani i sinhronizovani, dolaze nam u život neki drugi ljudi, menjaju se lokacije, posao, stil života se menja, sve se menja, jer smo se mi promenili, jer mi menjamo našu stvarnost i privlačimo drugačiju stvarnost!

Zato, tvrdi Ajk “sistem kontrole” postoji samo dotle dok verujemo da smo “mali ja” i da “ja nemam nikakvu moć”.

Kada verujemo u to mi ispuštamo takvu vibracionu šaru koja kaže “ja sam mali ja i ja nemam nikakvu moć”.

I kakvu stvarnost stvaramo? Pa baš takvu: “ja sam mali ja i ja nemam nikakvu moć”.

Zato se, tvrdi Ajk, i trude da nas programiraju na taj način i da nas nateraju da verujemo u to, jer će se to onda tako i stvoriti u stvarnosti.

Kada prođemo kroz transformaciju, kada pokidamo tu šaru, to može da bude i jako frustrirajuće

[pull_quote_center]“Ranih devedesetih ja sam imao momente kada sam bio toliko frustriran, skoro smrvljen onim što mi se dešavalo. Pošto nisam želeo sa time nikoga da opterećujem, pronašao sam jedno brdo u mestu koje se zove Vildšer, u Engleskoj, blizu Stounhendža, popeo sam se na to brdo, gde nema nikoga, ni kuća okolo i kada sam došao na vrh izvrištao sam svoje srce iz sebe, samo da bi izbacio tu frustraciju napolje”.[/pull_quote_center]

Jednom kada počnemo da se budimo, počinjemo da upoznajemo sebe

Prestajemo da se poistovećujemo sa svojim imenom i sa imenima koje smo davali svojim iskustvima i počinjemo da se povezujemo sa pravom veličinom, postajemo moćni.

[pull_quote_center]“Shvatimo ko smo”, kaže Ajk – “sve shvatimo, od samog početka… naše rođenje, pretke, decu, ženu, sve dođe zajedno od jednom u istom momentu. Video sam sve o sebi, o svima koji su bili oko mene, video sam sve što misle, što su mislili pre, što se dešavalo ranije i što se dešava sada. Vreme ne postoji. Ne postoji niz događaja. Ne postoje nikakva ograničenja u udaljenosti, u periodima, vremenu, mestu, mogu da budem svuda gde želim da budem u istom momentu. To je ono što smo mi”.[/pull_quote_center]

I to je ono što, kaže Ajk, “sistem kontrole” očajnički želi da spreči da mi shvatimo, jer  kada upoznamo sebe i shvatimo ko smo, percepcija naših mogućnosti doslovno eksplodira.

Ljudi me pitaju, kaže Ajk: “Kako to da te nisu ubili zbog onoga što govoriš?”

A on im odgovara: Zato što ne mogu! Zato! Ne mogu! I on se ne šali! Ako ne mogu da uđu u njegov dekoding sistem, kako bi mogli da ga uklone? Ne mogu da ga uklone! Jer ako se on sam ne dekodira, to se ne može ni manifestovati holografski!”

Pre mnogo godina kada je putovao Amerikom, devedesetih, Dejvid priča da je sreo gomilu ljudi, uzbunjivača, ljudi koji su davali informacije.

Oni su mu govorili da ne znaju koliko će mu dugo još dozvoljavati da radi to što radi, pre nego što ga ubiju… a on je razmišljao ovako:

[pull_quote_center]“O čemu vi to govorite?” Kreiraćete baš takvu svoju stvarnost, ako ne budete pažljivi!”[/pull_quote_center]

Dejvid kaže da su svi ti ljudi danas ili mrtvi ili potpuno finansijski upropašćeni od strane sistema. Zašto? Zato što su, objašnjava, verovali da je to moguće. Zato što su to i dekodirali u holografsku stvarnost i, bingo, to se i desilo!

Moć se ne nalalzi među par tamnih odela i u nekom vladinom odeljenju

Moć je u nama, tvrdi Ajk.

Kada redefinišemo sebe i kada od “malog ja” i “ja sam samo čovek” pretvorimo sebe u “ja sam beskrajan, koji samo ima iskustvo jednog čoveka”, otvara se moć u nama.

[quote_box_center]“Ne dozvolite da postoji “mali ja” i neće više biti ni sistema kontrole. Bez “malog ja”, nema ni “sistema kontrole”. Jedno zavisi od drugog i zbog toga i postoje.[/quote_box_center]

Umesto da se gledamo u ogledalo i da kažemo “to sam ja”, sa svim ograničenjima koja nam se nameću, sa pričama kako gubimo kiseonik i kako svet propada…

Prestanite da se gledate u ogledalo, kaže Ajk, prestanite da se identifikujete sa tim što vidite, misleći da ste samo to! Vi ste mnogo više od onoga što vidite u ogledalu.

Da li hoćete da budete sve što možete da budete ili hoćete da budete samo “mali ja”? – pita se Ajk.

Ukoliko odaberemo da budemo sve što jesmo, to je onda i kraj sistema kontrole

Na taj način bežimo iz kutije u koju su nas zarobili.

Prvo, treba da prestanemo da lažemo sebe. To nije lako, ali je moguće

Postoji ta stvar koju zovu kognirivna disonanca – ne slaganje onoga što mislimo, sa onim što osećamo.

To znači da kada imamo sistem verovanja i vrednosti i kada nailazimo na iskustvo ili informaciju koja se ne slaže sa našim sistemom verovanja, to u nama izaziva jedno vrlo nelagodno osećanje. Nelagoda je posledica činjenice da osećamo da postoji razlika između onoga u šta verujemo i informacije ili iskustva koje smo dobili.

Ovo je dobra stvar ukoliko ukoliko tada zastanemo i zapitamo se:

[pull_quote_center]“U svetlu ove nove informacije, ili novog iskustva, hajde da ponovo prođem kroz moj sistem verovanja.”[/pull_quote_center]

To je dobro, to je brilijantno, to nas gura napred.

Ali šta većina ljudi uradi?

Oni traže opravdanje. Traže način da objasne sebi da i njihovo verovanje i ono što su otkrili ili iskusili može da bude istina! Kao da može biti dve istine?!  Lažu sebe!!!

[quote_box_center]Ako želimo da budemo iskreni prema sebi, onda treba da kažemo:

“OK, do sada sam verovao u ovo, ali, u svetlu novih informacija, ja ću promeniti svoju percepciju”.[/quote_box_center]

Tako krećemo napred i tako proširujemo svoja znanja.

U suprotnom, nismo iskreni prema sebi, krijemo isitnu, a izjašnjavamo se kao da pokušavamo da je pronađemo, ulazimo u poricanje tipa: “menjaj temu, ne želim da pričam o tome”…

Čudno je kako se ljudi odnose prema ovoj nelagodi.

Kada razgovarate sa nekim ko ima tvrdi sistem u koji veruje, i kada mu date informaciju koja se ne slaže sa njegovim sistemom verovanja, on postaje besan zbog toga.

Krenu sa onim: “Ućuti, ne želim to da čujem! To su gluposti!” A ono što zapravo misle je: “Ako ovo budem slušao, moj sistem u koji verujem biće ugrožen, zato ućuti, jer ja ne želim da menjam ono u šta verujem”.

To je ono na šta Ajk misli kada kaže da morate biti iskreni prema sebi.

Budite otvoreni za sve opcije, umesto da branite svoja predubeđenja u koja ste verovali do tog trenutka u svom životu.

Ono što jeste, jeste, lagali vi sebe ili ne!

I ako naiđete na novu informaciju, a bili ste Hrišćanin celog svog života, a sada uviđate da postoji mnogo više od toga, ili ako ste Musliman i vidite da postoji još mnogo više od toga, to je divno.

Ako kažete: “Ja moram da odbranim ono u šta verujem”, jer ukoliko to ne odbranim, moraću sebi da priznam da sam verovao u nešto što sada uviđam da nije bilo istinito sve to vreme… onda nećemo ići napred.

Umesto toga recite: “Hej, ovo je fantastično! Sada mogu da vidim život u drugačijem svetlu! To je divno!”…

[quote_box_center]Nemojte da budet posramljeni, zato što niste videli svet kakav zaista jeste, pa šta onda! Niko od nas nije! Niko od nas ne zna šta sve još ima da se nauči!    [/quote_box_center]

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.