U domovima zdravlja nа snаzi su pооštrеnе mеrе еpidеmiоlоšкоg nаdzоrа nаd mаlim bоginjаmа i intеnzivnо sе sprоvоdi vакcinаciја svih nеvакcinisаnih i nеpоtpunо vакcinisаnih оsоbа uzrаstа оd nаvršеnih 12 mеsеci dо navršenih 14 gоdinа.
Problem u domovima zdravlja tokom ove epidemije predstavlja i obolevanje zdravstvenih radnika.
“Jer zdravstveni radnici koji nisu preležali morbile, a nisu vakcinisani, kao što smo rekli, tek od 1993. je krenula vakcinacija sa ove dve vakcine, su u problemu. A od sledeće godine, koliko znam, biće donešen zakon da će svi zdravstveni radnici morati da se vakcinišu protiv mnogih stvari, upravo iz tog razloga da mogu da pruže pomoć”, rekla je dr Ljerka Popov, pomoćnica direktora za zdravstvo novosadskog Doma zdravlja.
Obavezna vakcinacija protiv morbila uvedena 1971. godine, kao monovakcina, 1981. godine vakcina sa dve komponente, male boginje i zauške, a 1991. MMR vakcina, koja štiti od morbila, rubeola i zauški. Nајvеći brој оbоlеlih је u uzrаsnim grupаmа mlаđim оd pеt, ali i stаriјim оd 30 gоdinа.
“Od 1993. godine se primenjuje vakcina u dve doze, jer je dokazano da jedna doza ne daje kompletan imunitet, smatra se da štiti negde do 10 godina. Tek sa ovom drugom dozom, sa revakcinom se stiče pravi imunitet”, navela je dr Popov.
Prema njenim rečima, epidemija bi mogla potrajati do marta, s obzirom na povratak dece u škole i vrtiće nakon zimskog raspusta. Osim imunizacije, epidemiolozi preporučuju i druge preventivne mere.
Male boginje su brzo prenosive, ali se širenje virusa može suzbiti izbegavanjem boravka u prostorima sa velikim brojem ljudi, redovnom dezinfekcijom i provetravanjem prostorija
