Ne jenjava broj žrtava nasilja

VIDEO K9: U prethodnih 10 godina statistika beleži 327 žena žrtava femicida, rekla je Ivana Perić iz SOS Ženskog centra u emisiji Otvoreni ekran. I iz ove godine, nažalost, izlazimo sa poražavajućom statistikom o broju žrtava različitih vidova nasilja, uprkos pojačanoj sistemskoj borbi na njegovoj prevenciji i oštrijoj kaznenoj politici.

0
503

Žene su najčešće žrtve porodičnog nasilja i u poslednjih 10 godina statistika u proseku beleži 30 do 35 smrtnih ishoda godišnje u Srbiji.

U SOS Ženskom centru kažu da je u našoj zemlji, prema poslednjim podacima, u prethodnoj deceniji ubijeno 327 žena, ali da ta statistika nije konačna jer su, kako ističu, ti statistički izvori neujednačeni i većina podataka potiče iz medija.

“Neki slučajevi femicida, dakle ubistva žene samo zato što je žena, kako se inače definiše femicid, ostaju nekada nezabeleženi, a takođe postoji jedan broj nevidljivih žrtava koje nakon dugogodišnjeg trpljenja i življenja u nasilju, zapravo, razvijaju različite bolesti, pa često smrtni ishod može biti povezan sa tim. Znači, zvanično, negde je oko 327 ubijenih žena u prethodnih 10 godina u porodično-partnerskom kontekstu”, navela je Ivana Perić iz SOS Ženskog centra.

Ona je istakla i da je novi Zakon o sprečavanju nasilja u porodici pre svega rezultat višedecenijskog rada nevladinih organizacija i njihovog pritiska na nadležne institucije da se promeni postupanje prema ženama sa iskustvom nasilja i postupanje u slučaju nasilja.

“Ovaj zakon jeste zakon koji, zapravo, treba da ponudi jedan sistemski pristup rešavanju situacija i nasilja, gde se, konačno, glavna odgovornost stavlja na institucije, kao što i treba da bude u procesu sprečavanja samog nasilja. Znači, treba da bude jedan multisektorski, multitimski institucionalni odgovor na nasilje. I odnosi se, zapravo na nasilje u porodici, jer važno je da razlikujemo oblike nasilja”, rekla je Perić.

Ne postoji jedinstvena strategija za sve oblike nasilje, rekla je Perić, tako da sistemski odgovori moraju biti specijalizovani za svaki od njih, a dobra strana novog zakona jeste što prepoznaje različite vidove nasilja u porodično-partnerskim odnosima.

“Ne odnosi se (zakon) samo na fizičko nasilje. Znači, mi negde kad razlikujemo oblike nasilja, razlikujemo psihološko nasilje, ekonomsko, socijalnu izolaciju, oni dođu mnogo pre nego fizičko nasilje. Razlikujemo to fizičko nasilje, seksualno nasilje i razlikujemo proganjanje, koje je ovde prepoznato kao oblik nasilja, po ovom novom zakonu, negde kao krivično delo. Postoje i drugi oblici nasilja, zavisi po kom kriterijumu gledamo. Možemo da ih razlikujemo i po tome ko čini, ko vrši nasilje, znači, ako se čini između vršnjaka, onda govorimo o vršnjačkom nasilju, a ovaj zakon se ne odnosi na to i ne odnosi se na maloletna lica u slučaju porodičnog nasilja”, izjavila je Perić.

Slede pripreme i obuke ovlaštenih lica, a dok ovaj zakon, koji stupa na snagu 1. juna, ne zaživi u praksi proći će izvesno vreme. Perić je navela da bi se prvi efekti novog zakona mogli osetiti do kraja naredne godine koju bi, za nadati se, mogli okončati sa manje poražavajućim statistikom.

Kompletnu emisiju “Otvoreni ekran” možete pogledati OVDE.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.