Uz takav scenario, prosečna temperatura na Zemlji mogla bi biti 4 ili 5 Celzijusevih stepeni viša u odnosu na predindustrijsko razdoblje, što bi bilo mnogo više nego što je zadato Pariskim sporazumom (najviše +2 stepena Celzijusa), navodi se u toj studiji časopisa “Proceedings of the National Academy of Sciences” (PNAS), a prenosi “Jutarnji list”.
Emisije staklenih gasova već su prouzrokovale porast prosečne temperature na Zemlji za 1 stepen, povećavajući verovatnost i intenzitet letnjih vrućina, suše i olujnih nevremena.
Naučnici opisuju deset aspekata Zemljinog sistema koji su danas neutralni ili deluju blagotvorno, ali bi u budućnosti mogli biti kobni, uzrokujući veća ispuštanja ugljenik dioksida i metana u atmosferu nego sve ljudske aktivnosti zajedno.
Radi se o procesima koji uključuju otapanje permafrosta, gubitak metanskih hidrata s dna okeana, potonuće slabijeg zemljinog i okeanskog ugljenika, gubitak arktičkog letnjeg morskog leda i smanjenje antarktičkog morskog leda i polarnih ledenih kapa.
Te su prekretnice povezane s temperaturama iznad kojih će oslobađanje tih gasova biti neminovno.
“Kada se dosegne kritična tačka, proces reakcija se samoodržava”, ističe se u studiji u kojoj naučnici izražavaju zabrinutost da bi se Zemlja mogla približiti granici na kojoj će postati peć za sušenje.
Zagrevanje za 3 stepena moglo bi na kraju značiti smrtnu presudu za 40 odsto amazonske prašume, navodi se u nedavnom istraživanju.
Požari koji nisu uključeni u taj model, mogli bi ubrzati to propadanje zbog koga u atmosferi mogu završiti milijarde tona CO2.
Svi ti mehanizmi su međusobno povezani, misle autori studije, i svaki može pokrenuti onaj drugi.
“Svi ti događaji zajedno mogli bi podstaknuti Zemljin sistem na nov način funkcionisanja”, zaključio je Hans Joahim Šelnhuber, koautor studije i direktor Potsdamskog instituta za istraživanje klimatskih uticaja.
On je ocenio i da na Zemlji koja će biti toplija za 4 do 5 stepena neće moći živeti više od milijarde ljudi. (Jutarnji list, Blic)
