Najbogatiji u Srbiji imali 5,9 puta veći dohodak u odnosu na najsiromašnije

    Najbogatijih 20 odsto stanovništva u Srbiji je u 2021. godini imalo 5,9 puta veći dohodak u odnosu na 20 odsto najsiromašnijih.

    0
    12

    Nejednakost raspodele dohotka u Srbiji je visoka, jer je pokazatelj kvintilnog odnosa iznosio 5,9 u 2021, piše u Programu ekonomskih reformi za period 2023-2025 koji je objavljen na sajtu Ministarstva finansija, a prenosi Nova ekonomija.

    Kvintilni odnos, mera nejednakosti raspodele dohotka, predstavlja odnos ukupnog dohotka 20 odsto najbogatijeg stanovništva i ukupnog dohotka 20 odsto najsiromašnijeg stanovništva.

    Poboljšanje adekvatnosti socijalnih davanja za stanovništvo ispod praga siromaštva i preraspodela sredstava između postojećih programa predstavlja izazov već dugi niz godina, navodi se u Programu.

    Razmatrano je, kako piše, više varijanti koje će doprineti povećanju novčane socijalne pomoći, ali se smatra da je potrebno sačekati efekte primene Zakona o socijalnoj karti i eventualne uštede. To će u uslovima budžetskih ograničenja doprineti povećanju novčane socijalne pomoći.

    U aprilu je počela primena Zakona o socijalnoj karti, i tada je registar Socijalna karta počeo sa radom, piše u Programu. Registar, kako se objašnjava, objedinjuje baze svih neophodnih državnih organa, čime omogućava bolju kontrolu socijalnih davanja i pravedniju raspodelu novca za socijalno najugroženije kategorije.

    Analiza efekata primene registra socijalna karta radiće se početkom 2023. godine.

    U 2021. godini stopa rizika od siromaštva u Srbiji iznosila je 21,2 odsto i u odnosu na 2020. godinu niža je za 0,5 procentnih poena. Osobe starosti od 18 do 24 godine bile su najviše izložene riziku od siromaštva. Radi se procentu osoba čiji je (raspoloživi ekvivalentni) prihod niži od praga rizika od siromaštva, koji je u 2021. iznosio 24.064 dinara prosečno mesečno za jednočlano domaćinstvo, navodi se u izveštaju Republičkog zavoda za statistiku.

    Prosečna minimalna potrošačka korpa za tročlano domaćinstvo u Srbiji iznosila je 39.623,18 dinara (337 evra) u 2021. godini, dok je prag rizika od siromaštva za tročlano domaćinstvo (dvoje odraslih i jedno dete starosti do 14 godina) iznosio 43.315 dinara (368 evra).

    U isto vreme, iznos novčane socijalne pomoći koju ostvaruje tročlana porodica (nosilac prava, dodatak za odraslo lice i dodatak za dete) iznosi 17.244 dinara (147 evra), što je manje od polovine kako prosečne minimalne potrošačke korpe tako i praga rizika od siromaštva“, piše u Programu ekonomskih reformi. 

    Program ekonomskih reformi (ERP) za period 2023-2025. godine dostavljen je Evropskoj komisiji 31. januara 2023. godine.

    Kao prioritetni izazovi navedeni su:

    1. Povećanje zaposlenosti, posebno mladih, žena i osetljivih grupa i socijalna zaštita od siromaštva;

    2. Stvaranje poslovnog ambijenta povoljnijeg za investicije;

    3. Ozelenjavanje energetskog sektora i potpuno otvaranje energetskog tržišta.

    Srbija kao država kandidat za prijem u članstvo EU na godišnjem nivou izrađuje ERP za naredni trogodišnji period. U izradi ERP učestvuju Ministarstvo finansija, Republički sekretarijat za javne politike, Narodna banka Srbije kao i članovi interesorne Radne grupe za izradu i praćenje sprovođenja ERP.

    ERP 2023- 2025 će biti detaljno diskutovan sa predstavnicima EU do maja 2023. godine.

    (Nova ekonomija, 021.rs)

    POSTAVI ODGOVOR

    молимо унесите свој коментар!
    овдје унесите своје име

    Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.