Na snazi zabrana uzgoja životinja zbog krzna

VIDEO K9: Srbija se od 1. januara pridružila evropskim zemljama u kojima je zakonom zabranjeno uzgajati životinje radi proizvodnje krzna, što je obradovalo sve one koji ne nalaze opravdanje u ubijanju životinja radi dobijanja luksuznih stvari.

187

Srbija je u 2019. godinu ušla sa jednim velikim razlogom za slavlje – zabranom uzgoja životinja radi proizvodnje krzna, kaže predsednica Udruženja Sloboda za životinje Snežana Milovanović.

“Ova zabrana inicirana je Zakonom o dobrobiti životinja iz 2009. godine, a kojim je zabranjeno držanje, reprodukcija, uvoz izvoz i lišavanje života životinja isključivo radi proizvodnje krzna i kože”, navela je Milovanović.

Većina građana u Srbiji pozdravlja ovo zakonsko donošenje zabrane i, po ispitivanju javnog mnjenja, gotovo 80% ljudi u Srbiji je bilo za to rešenje, što je zakon i potvrdio. 0054

Udruženje za zaštitu prava životinja ‘Sloboda za životinje’, kako je rekla, 10 godina se zalagalo za početak primene ovog zakona i upozoravao krznare da će zakon o zabrani te delatnosti stupiti na snagu.

U Srbiji su krznari u ove svrhe uzgajali isključivo činčile, a godišnje je, prema nekim podacima, ubijano više od 12.000 ovih malih životinja.

Prema registru Ministarstva poljoprivrede, samo su dve farme bile registrovane za tu vrstu delatnosti. One su, prema tvrdnjama Milovanovićeve, radile poluilegalno jer su njihovi kooperanti bila poljoprivredna gazdinstvima koja za taj posao nisu bila registrovana.

“Oni su otkupljivali životinje i posle obrade, kao krzno su izvozili dalje. Praktično, zakonski samo te dve farme se uzimaju u obzir”, kazala je Milovanović.

Uprkos povremenim pokušajima da se ovaj zakon obori, država je ostala dosledna sebi tokom protekle decenije, istakla je Milovanović, koja sada očekuje dalje korake sistema u njegovom sprovođenju. Kazne za nepoštovanje zabrane sada iznose od 100.000 do 1.000.000 dinara. Zabrana uzgoja životinja radi krzna je u 21. veku sve aktuelnija u Evropi.

“Veoma mnogo država, počevši od Holandije ili Norveške na severu, pa sve do Makedonije na Jugu, uglavnom su uvele zabranu uzgoja životinja radi krzna, ili su u njenom procesu, ili su neke, kao što je recimo Nemačka, toliko pooštrile uslove te delatnosti, da su krznari sami odustali, tako da farme uopšte ne postoje”, navela je Milovanović.

U svim tim zemljama je moralno-etički faktor bio odlučujući za donošenje odluke o zabrani, jer je prepoznato da je krzno luksuz zbog kojeg veliki broj životinja biva zatvoren i na kraju, kako je rekla, u sistemu krajnje patnje, lišen života.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.