1652 – Rođen je engleski pisac Tomas Otvej, dramski pisac. Predstavnik je takozvane “herojske drame” svojevrsnog spoja između elizabetanske književne baštine i francuskog klasicizma. Dela: “Spasena Venecija”, “Siroče”, “Don Karlos”.
1703 – Umro je engleski fizičar Robert Huk, sekretar Kraljevskog društva u Londonu. Usavršio je barometar, teleskop i mikroskop i prvi otkrio ćelijsku strukturu biljaka. Dokazao je okretanje Zemlje i gravitaciju nebeskih tela i autor je zakona o istezanju elastičnih tela (“Hukoov zakon”).
1792 – Umro je škotski arhitekta i dekorater Robert Adam, jedan od tvoraca neoklasicističkog stila u arhitekturi. Projektovao je mnoge javne zgrade izuzetne elegancije, posebno u Londonu, koje se odlikuju karakterističnim vazdušastim i prozračnim stilom, nazvanim njegovim imenom.
1847 – Rođen je američki pronalazač škotskog porekla Aleksander Grejem Bel, pronalazač telefona. Posle studija medicine u Edinburgu i Londonu preselio se u SAD i posvetio lečenju gluvih. Telefon je patentirao 1876. u Bostonu, što je mu je donelo slavu, ali i brige. Patent nije bio zaštićen pa su ga mnogi pokrali i tek je 1886. Vrhovni sud SAD presudio da je on jedini vlasnik patenta. Bogat i slavan, potom se potpuno posvetio starom poslu – lečenju gluvih.
1861 – Manifestom cara Aleksandra II ukinuto je kmetstvo u Rusiji. Više od 47 miliona kmetova je oslobođeno lične zavisnosti od plemstva kao i vezanosti za zemlju. Ovim aktom bivši kmetovi dobili su i potpuno pravo slobodnog poslovanja.
1878 – U San Stefanu (nedaleko od Carigrada) je sklopljen ugovor kojim je, diktatom Rusije Turskoj, stvorena Velika Bugarska. Ugovorom je Rusiji pripala Besarabija, Srbiji su oduzeta i data Bugarskoj novooslobođena područja oko Vranja, Bele Palanke i Pirota, a Rumunija je dobila Dobrudžu. Ugovor koji je izazvao negodovanje u Britaniji, Austro-Ugarskoj, Nemačkoj, predviđao je da Srbiji budu oduzete novooslobođene teritorije. Berlinskim mirovnim ugovorom jula 1878. odlučeno je da Bugarska bude svedena u realne nacionalne okvire (osim Kneževine Bugarske pod suverenitetom sultana, formirana je i autonomna Istočna Rumelija u sastavu Turske). Srbiji su pripojene teritorije od kojih su docnije obrazovana četiri okruga – Niški, Pirotski, Vranjski i Toplički.
Rumuniji, Srbiji i Crnoj Gori priznata je nezavisnost, a Bugarska je priznavala vrhovnu vlast Turske sve do 1908.
1886 – Posle tromesečnog rata Srbija i Bugarska su zaključile Bukureštanski mir. Neposredan povod rata bio je pripajanje Bugarskoj Istočne Rumelije. Kralj Milan je taj čin smatrao narušavanjem ravnoteže kakva je uspostavljena Berlinskim kongresom. Slabije opremljena i loše motivisana srpska vojska je odbijena i posle poraza na Slivnici Bugari su zauzeli Pirot. Rat nije doneo teritorijalne promene, najviše zato što je iza Srbije stala Austro-Ugarska, ali je znatno oslabio poziciju kralja Milana Obrenovića. Najpre je zbog ogromnog pritiska radikalskog mnoštva prihvatio Ustav iz 1888. da bi se naredne 1889. rezigniran, povukao sa vlasti.
1905 – Umro je srpski filozof Božidar Knežević. Rođen je u Ubu 1862. Veliku školu završio je u Beogradu. Veći deo života proveo je kao nastavnik po raznim provincijskim mestima Srbije. Iako samouk, ostavio je čudesno filozofsko delo. Glavna dela: “Red u istoriji”, “Principi istorije”, posthumno “Misli”. Prevodio je uspešno Bekla, Makolea, Karlajla, mada je engleski jezik naučio kao samouk. Knežević je bio specifična pojava velike duhovne snage, izrazito netipičan za srpske intelektualne krugove.
1918 – U Brest-Litovsku je u Prvom svetskom ratu potpisan mirovni ugovor Centralnih sila i Sovjetske Rusije. Boljševička Rusija prihvatila je tada teške teritorijalne ustupke i plaćanje ratne odštete Nemačkoj od šest milijardi zlatnih maraka.
1924 – Nastavljajući reforme u Turskoj, Kemal Ataturk je zabranio kalifat i proterao iz zemlje kalifa (negdašnjeg sultana) i njegovu porodicu.
2010 – Umro je Momčilo Momo Kapor, srpski književnik, slikar, novinar. Diplomirao je slikarstvo 1961. u Beogradu. Napisao je više romana i zbirki priča, autor je i nekoliko dokumentarnih filmova i tv emisija. Dela: “Beleške jedne Ane”, “Foliranti”, “Una”, “Knjiga žalbi”, “Uspomene jednog crtača”. Scenarista je više filmova: “Valter brani Sarajevo”, “Banket”.Bio je akademik Republike Srpske.
