1468 – Umro je Johan Gutenberg, pronalazač tipografije. Prethodno se bavio brušenjem dragog kamenja i proizvodnjom ogledala. Njegov izum označio je ogroman prelom u istoriji civilizacije – omogućio je masovno štampanje knjiga. Prvi je došao na ideju da izliva slova iz metala i od njih sastavlja redove, usavršio je štamparsku mašinu i osnovao štampariju u rodnom Majncu. Prva knjiga odštampana njegovom tehnologijom je Biblija – 1455. godine, do danas je sačuvano četrdesetak primeraka, celih ili delimično.
1509 – Portugalci su pod komandom Fransiska de Almeide uništili muslimansku flotu u bici u Indijskom okeanu, u blizini grada Diu na severozapadnoj obali Indije, posle čega su uspostavili kontrolu nad vodama oko indijskog potkontinenta.
1536 – Španski istraživač Pedro de Mendosa osnovao je na ušću reke La Plata u Atlantski okean grad Buenos Ajres. Taj grad 1776. postao glavni grad španskog Vicekraljevstva Rio de la Plata, a od 1880. Buenos Ajres je glavni grad Argentine.
1809 – Rođen je nemački kompozitor i dirigent Feliks Mendelson, osnivač Konzervatorijuma u Lajpcigu. Kao pijanista debitovao je u devetoj godini, u 15. je napisao prvu simfoniju, a u 16. majstorsko delo, scensku muziku za “San letnje noći”, kad je započeo i dirigentsku karijeru. Sa uspehom se ogledao u svim muzičkim oblastima, sem u operi. Dela: simfonije (Treća nazvana “Škotska”, Četvrta nazvana “Italijanska”), uvertire (“Hebridi” ili “Fingalova pećina”), klavirske kompozicije (“Pesme bez reči”), oratorijumi (“Paulus”, “Elijas”), “Koncert za violinu i orkestar u e-molu”, solo pesme, kamerna muzika.
1830 – Oslobodilački rat Grka protiv Turaka, čijem je izbijanju 1821. doprineo uspeh Srba protiv istog neprijatelja, okončan je na mirovnoj konferenciji u Londonu proglašenjem Grčke nezavisnom kraljevinom. Uspesi ustanika i pritisak Rusije, Francuske i Velike Britanije nagnali su Tursku da mirom u Jedrenu 1829. prizna nezavisnost Grčke. Severni delovi Grčke postupno su oslobađani tokom devetnaestog veka, da bi Solun i Makedonija bili oslobođeni u Balkanskim ratovima 1912/13, a grčka Trakija 1918. Rodos i druga ostrva Dodekaneza oslobođeni su tek u Drugom svetskom ratu.
1867 – Princ Mucuhito postao je u 14. godini japanski car Meiđi. Tokom njegove vladavine, do smrti 1912. Japan se postupno modernizuje, prihvataju se uzori Zapada i SAD. Period njegove vladavine temelj je modernog Japana, zemlje koja je u savremenom svetu primer tehnološke i naučne superiornosti.
1909 – Rođen je francuski filmski režiser Andre Žan Kajat, koji se bavio i advokaturom, novinarstvom i pisanjem scenarija, ali je slavu stekao kao režiser. Filmovi: “Svi smo mi ubice”, “Ogledalo sa dva lica”, “Ljubavnici iz Verone”, “Pravda je zadovoljena”, “Pre potopa”, “Prelaz preko Rajne”.
1910 – Umro je srpski matematičar i pronalazač Ljubomir Klerić, profesor mehanike na Velikoj školi u Beogradu, član Srpske kraljevske akademije, ministar prosvete i privrede. Izumeo je više naprava s primenom u rudarstvu. Bavio se uglavnom teorijskom mehanikom, napisao je više naučnih radova i univerzitetski udžbenik “Teoriska mehanika”.
1910 – Ruski pisac Lav Tolstoj postao je član Srpske kraljevske akademije.
1915 – U Sarajevu je obešen srpski učitelj Veljko Čubrilović, jedan od atentatora 28. juna 1914. na austrougarskog prestolonaslednika nadvojvodu Franca Ferdinanda.
1915 – Potpomognuta nemačkom i austrougarskom artiljerijom, turska vojska je u Prvom svetskom ratu prešla Sinajsko poluostrvo i iznenada napala Britance na Sueckom kanalu. Turski prepad, ponovljen i 1916. prinudio je britansku komandu da u Egipat dopremi dve divizije Indusa, s kojima je prešla u ofanzivu i do kraja 1916. zauzela El Ariš i Sinaj, a zatim i celu Palestinu.
1917 – SAD su u Prvom svetskom ratu prekinule diplomatske odnose s Nemačkom, posle saopštenja Berlina da će otpočeti neograničeni podmornički rat.
1919 – U Parizu je održana prva sednica Društva naroda, devet dana posle osnivanja prve svetske organizacije.
1924 – Umro je američki državnik Vudro Tomas Vilson, predsednik SAD od 1913. do 1921, prethodno univerzitetski profesor i rektor i guverner Nju Džersija, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1919. Dva puta je vojno intervenisao u Meksiku, okupirao je Haiti i Dominikansku republiku. Pristupio je Antanti i 1917. uveo SAD u Prvi svetski rat protiv Centralnih sila. Kao protivnik Oktobarske revolucije zalagao se za vojnu intervenciju protiv Sovjetskog Saveza. Posle okončanja rata odigrao je značajnu ulogu na mirovnoj konferenciji u Versaju, čiji je ishod umnogome zasnovan na njegovom planu od “14 tačaka” i učestvovao je u stvaranju Društva naroda, ali je Senat odbio da ratifikuje Versajski mirovni ugovor, posle čega su SAD ostale van prve svetske organizacije, prethodnice Ujedinjenih nacija.
1943 – Britanski avioni su u Drugom svetskom ratu bombardovali nemački grad Hamburg.
1945 – Američki avioni izručili su, tokom bombardovanja, 3.000 tona bombi na Berlin.
1958 – Potpisan je sporazum o ekonomskoj uniji Belgije, Holandije i Luksemburga, kojim je predviđena privredna integracija tri zemlje Beneluksa.
1966– Na Mesec se spustila prva letelica lansirana sa Zemlje, sovjetski vasionski brod bez ljudske posade “Luna IX”.
