Na današnji dan, 18. septembar

Danas je sreda, 18. septembar, 261. dan 2019. Do kraja godine ima 104 dana.

497
1502 – Španski moreplovac Kristifor Kolumbo dospeo je na obalu današnje Kostarike na četvrtom i poslednjem putovanju u Novi svet.
1709 – Rođen je engleski pisac i leksikograf Semjuel Džonson, čiji je “Rečnik engleskog jezika” iz 1755. više od veka važio za najrelevantniji rečnik tog jezika. Ostala dela: poema “Taština ljudskih želja”, tragedija “Irena”, “Životi pesnika”.
1739 – Beogradskim mirom okončan je rat započet 1737. između Turske i Austrije. Austrija je izgubila teritoriju Srbije severno od Zapadne Morave, Malu Vlašku (Oltenija), kao i deo Bosne u Posavini, što je sve zaposela Požarevačkim mirom 1718. Ipak je zadržala teritorije severno od Save i Dunava (Banat i jugoistok Srema).
1759 – Francuska je nakon vojnog poraza prepustila Britancima koloniju Kvebek (danas savezna država Kanade). O žestini sukoba govori i podatak da su u poslednjoj bici poginula oba komandanta, Britanac Džejms Volf i Francuz Luj Monkalm.
1810 – U Čileu je počeo ustanak protiv španske kolonijalne vlasti pod vođstvom Bernarda O’Iginsa, potonjeg čileanskog diktatora od 1817. do 1823.
1819 – Rođen je francuski fizičar Žan Bernar Leon Fuko, koji je s Armanom Ipolitom Lujem Fizoom izmerio brzinu svetlosti. Ogledom s klatnom (Fukoov eksperiment) je dokazao obrtanje Zemlje, pronašao je žiroskop, usavršio teleskop, otkrio vrtložno-vihorne struje u metalnim masama (Fukoove struje).
1851 – Izašao je prvi broj “Njujork tajmsa”. Osnivač dnevnog lista koji je brzo stekao veliki ugled bio je Henri Džervis Rejmond.
1905 – Rođena je švedsko američka filmska glumica Greta Luiza Gustafson, poznata kao Greta Garbo. Bila je aktivna od 1921. do 1941. kad je odlučila da se povuče. Filmovi: “Poljubac”, “Mata Hari”, “Ana Kristi”, “Kraljica Kristina”, “Ana Karenjina”, “Dama s kamelijama”, “Marija Valevska”.
1911 – Umro je ruski predsednik vlade Petar Stolipin, smrtno ranjen u atenatu u pozorištu u Kijevu četiri dana ranije.
1931 – Japan je započeo rat sa Kinom napadom na Mandžuriju, danas severoistočna Kina. Mandžurija je okupirana, a 18. februara 1932. proglašena je “nezavisnost” Carevine Mandžukuo. Na njeno čelo Japanci su doveli poslednjeg kineskog cara Pu Jia, čiji je položaj u stvarnosti bio simboličan.
1934 – Sovjetski Savez je ušao u Društvo naroda.
1961 – U avionskoj nesreći iznad Severne Rodezije, danas Zambija, poginuo je švedski diplomata, generalni sekretar UN od 1953. Hjalmar Agne Dag Hamaršeld, doktor filozofije i akademik. Smrt, pod okolnostima koje nisu rasvetljene, prekinula je Hamaršeldovu misiju rešavanja krize u Kongu. Posthumno mu je dodeljena Nobelova nagrada za mir.
1964 – Umro je irski pisac Šon O’Kejzi, samouk čije se drame odlikuju sočnim dijalogom, mešavinom tragičnog i komičnog. Bio je u mladosti fizički radnik i komunista, organizator irske Građanske armije i borac za slobodu Irske. Dela: “Junona i paun”, “Senka tobdžija”, “Katlina sluša”, “Plug i zvezde”, “Prokletstva i blagoslovi”, “Crvene ruže za mene”, “Doboši oca Neda”, “Biskupove logorske vatre”.
1973 – U UN su primljene Istočna i Zapadna Nemačka i Bahami.
1978 – Zbog egipatsko-izraelskog sporazuma u Kemp Dejvidu, ostavke su u znak protesta podneli šef diplomatije Egipta Ibrahim Kamel i ambasador u SAD Ašraf Gorbal.
1981 – U Francuskoj je ukinuta smrtna kazna.
1982 – Libanska hrišćanska milicija okončala je masakr u palestinskim izbegličkim logorima Sabra i Šatila u Bejrutu, tokom kojeg su ubijene stotine ljudi, revanširajući se tako islamskim teroristima koji su četiri dana ranije ubili lidera hrišćana i novoizabranog predsednika Libana Bešira Džemaila.
1988 – Vojna hunta je oborila vladu predsednika Burme, danas Mjanmar, Maunga Maunga, dan pošto je vojska u centru Ranguna pucala na prodemokratske demonstrante i ubila hiljade ljudi.
1993 – Oko 2.000 dobrovoljaca krenulo je u opkoljeni grad Suhumi, odgovarajući na apel predsednika Gruzije Eduarda Ševardnadzea da se oružjem suprotstave separatistima u gruzijskoj autonomnoj republici Abhaziji.
1997 – Islamski teroristi napali su u centru Kaira turistički autobus i ubili devet nemačkih turista i egipatskog vozača.
2001 – Predsednik SAD Džordž Buš potpisao je dokument kojim je odobrio vojnu akciju protiv odgovornih za terorističke napade na Njujork i Vašington sedam dana ranije.
2005 – U Avganistanu su održani parlamentarni i lokalni izbori, prvi put posle 1969. godine.
2005 – Umro je ruski novinar i pisac Jegor Jakovljev, jedan od simbola glasnosti i perestrojke. Kao glavni urednik lista “Moskovskije novosti”, od 1986. do 1991. od tog lista je napravio centar oko kojeg su se okupljali intelektualci koji su zahtevali liberalizaciju.
2006 – Prilikom velikih demonstracija u Budimpešti povređeno je više od 120 demonstranata i više od 100 policajaca. Demonstracije je izazvao snimak izjave premijera Ferenca Đurčanja na kojem se čuju njegove reči da su “članovi koalicije u proteklih godinu i po dana, neprekidno lagali građane”. Među militantnim demonstrantima posebno se isticao Laslo Torockai, lider pronacističkog pokreta “64 županije”.
2008 – Zamenik predsednika Vlade Srbije, ministar policije Ivica Dačić i direktor “Europola” Maks Peter Rasel potpisali su, u Palati “Srbija” u Novom Beogradu, Sporazum o strateškoj saradnji Vlade Srbije i evropske policijske kancelarije – “Europol”.
2008 – Okružni sud UNMIK-a u Peći osudio je Jetona Muljaja, koji je 30. marta 2007. na manastir Visoki Dečani ispalio projektil iz ručnog raketnog bacača, na tri i po godine zatvora. Manastir Dečani napadnut je četiri puta tokom prethodnih osam godina, jednom 2000. dva puta 2004. i četvrti put marta 2007. Tokom tih napada 24 granate pale su u neposrednoj blizini hrama, a napad iz marta 2007. je prvi u kojem je izvršilac pronađen i osuđen. Manastir Dečani, verovatno najveličanstveniji hram srednjovekovne Srbije zadužbina je srpskog kralja Stefana III Dečanskog i cara Dušana. Gradnja hrama okončana je 1335. a oslikavanje freskama završeno je 1350. Od 2004. Dečani se nalaze na listi zaštićenih objekata kulture UNESKO-a.
2009 – Umrla je Jelena Ječmenica solista Opere Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, mecosopran i profesor solo pevanja u Muzičkoj školi “Isidor Bajić”. Na sceni SNP-a ostvarila je brojne uloge poput Dome u “Eri s onog svijeta”, Končakovne u “Knezu Igoru”, Karmen u istoimenoj predstavi, Fenene u “Nabuku”, Olge u “Evgeniju Onjeginu”, Madlene u “Rigoletu”. Nosilac je između ostalog i Zlatne medalje “Jovan Đorđević”, najvišeg priznanja SNP-a.
2013 – Državni dug SAD dostigao je nivo od 73 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP), što je maksimum u istoriji te zemlje, ako se izuzme vreme Drugog svetskog rata, navedeno je u izveštaju Budžetskog komiteta Kongresa. Krajem 2007. nivo državnog zaduženja bio je 50 odsto niži.
2014 – Građani Škotske izjasnili su se na referendumu za ostanak u sastavu Ujedinjenog Kraljevstva. Za postojeći status u okviru Velike Britanije izjasnilo se 55,3 odsto, dok je 44,7 izabralo samostalnost Škotske.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.