Na današnji dan, 12. mart

Danas je četvrtak, 12. mart, 72. dan 2020. Do kraja godine ima 294 dana.

381

 

641 – Kineska princeza Ven Čeng udala se za vladara Tibeta, na osnovu čega je docnije Kina polagala pravo na suverenitet nad tom teritorijom.

1507 – Kao najamnik kralja od Navare poginuo je Čezare Bordžija, zbačeni vojvoda od Romanje, vanbračni sin pape Aleksandra VI. Pošto je 1492. izabran za poglavara rimokatoličke crkve, Aleksandar VI ga je postavio za arhiepiskopa Venecije, potom za kardinala, ali je Čezare napustio visoki sveštenički čin oženivši se sestrom kralja od Navare. Uz pomoć francuskih trupa i očevu podršku, posle tri vojna pohoda od 1499. do 1502. slomio je otpor feudalnih dinasta italijanske pokrajine Romanje. U delu “Vladalac” Nikolo Makijaveli ga je veličao, tvrdeći da samo vladar koji poseduje takav stepen bezobzirnosti može da ujedini Italiju. Posle smrti Aleksandra VI 1502. Čezare je morao da napusti Romanju, uhapšen je, ali je pobegao i našao utočište kod kralja Navare.

1832 – Rođen je engleski kapetan Čarls Kaningem Bojkot, protiv kojeg je 1880, dok je upravljao jednim engleskim lendlordstvom u Irskoj, primenjen nenasilni otpor odbijanjem saradnje. Takav vid otpora je kasnije nazvan prema njegovom prezimenu – bojkot.

1856 – Rođen je srpski vojvoda Stepan Stepa Stepanović, jedan od najistaknutijih vojskovođa u oba balkanska i u Prvom svetskom ratu. Rođen je u Kumodražu kod Beograda. U Cerskoj bici u avgustu 1914. Druga armija pod njegovom komandom razbila je austrougarske trupe, za šta je dobio čin vojvode, a na Solunskom frontu u septembru 1918. Druga armija je, napadajući na glavnom pravcu, u sadejstvu sa Prvom armijom, probila neprijateljsku odbranu, potom izbila na bugarsku granicu i prinudila Bugarsku na kapitulaciju. Posle završene Artiljerijske škole u Beogradu, u srpsko-turskim ratovima od 1876. do 1878. iskazao je veliku ličnu hrabrost i umešnost u komandovanju. Učestvovao je i u Srpsko-bugarskom ratu 1885, a potom je profesor istorije na Vojnoj akademiji u Beogradu i pomoćnik načelnika Glavnog generalštaba. U generalski čin unapređen je 1907. i postavljen za komandanta Šumadijske divizije, 1908. postao je ministar vojske, zatim komandant Drinske, pa Moravske divizije i od 1911. do 1912. ponovo ministar vojske. U Prvom balkanskom ratu komandovao je Drugom armijom u Kumanovskoj bici, zatim je krajem 1912. i početkom 1913. učestvovao u opsadi i zauzimanju Jedrena. U Drugom balkanskom ratu s Drugom armijom odbranio je prilaz Pirotu. Na početku Prvog svetskog rata je, zamenjujući načelnika štaba Vrhovne komande vojvodu Radomira Putnika, uspešno sproveo mobilizaciju i koncentraciju srpske vojske, a posle Cerske bitke u septembru 1914. njegova Druga armija je upornom odbranom osujetila austrougarsku Petu armiju da forsira Drinu. U Kolubarskoj bici u drugoj polovini novembra 1914. snage pod njegovom komandom vodile su teške borbe na području Lazarevca i sprečile austrougarske trupe da sa juga obuhvate srpsku vojsku i potom u decembarskoj kontraofanzivi učestvovale su u izbacivanju austrougarske vojske iz Srbije. Prilikom povlačenja srpske vojske krajem 1915. i početkom 1916. uspeo je da sa Drugom armijom, u sadejstvu sa Timočkom vojskom, uspori napredovanje bugarske Prve armije.

1863 – Rođen je italijanski pisac i političar Gabrijele Danuncio, izraziti esteta. Najdublji trag u literaturi ostavio pesničkim zbirkama “Rajska poema” i “Alkiona”. Bio je u politici izraziti predstavnik italijanskog nacionalizma, pa i fašizma. Direktno je učestvovao u zaposedanju Fiume (Rijeka). Tokom Prvog svetskog rata napisao je i jednu poemu posvećenu Srbiji i njenom herojstvu, pod naslovom “Oda narodu srpskom”. Ostala dela: romani “Slast”, “Uljez”, “Oganj”, drame “Mrtvi grad”, “Frančeska da Rimini”, “Joriova kći”, “Đokonda”.

1868 – Sa pravopisa Vuka Karadžića skinuta je zabrana. Rešenje o tome je na osnovu odluke kneza Mihaila Obrenovića potpisao ministar prosvete Dimitrije Crnobarac, bečki i pariski doktor nauka. Konačnu pobedu svog pravopisa Karadžić nije doživeo.

1880 – Rođen je srpski pisac Vladislav Petković Dis, jedan od najtalentovanijih pesnika srpske književnosti. Posle završene gimnazije bio je učitelj u selu Prliti, potom carinski činovnik u Beogradu. Sa piscem Simom Pandurovićem, jednim od osnivača srpske moderne, uređivao je časopis “Književna nedelja”. Prvi svetski rat odveo ga je u tuđinu, a utopio se u moru kod grčkog ostrva Krf 1917. pošto je brod na kojem se nalazio torpedovala nemačka podmornica. Njegova lirika je samosvojna, veoma senzibilna, muzikalna u ritmu i emocijama, okrenuta unutrašnjem životu, maštanju i halucinacijama, pesimistična. Njegova pesma “Možda spava” spada u najizrazitija lirska ostvarenja simbolizma u srpskoj poeziji. Dela: zbirke pesama “Utopljene duše”, “Mi čekamo cara”.

1881 – Rođen je, u Solunu, turski državnik Mustafa Kemal, poznat kao Kemal Ataturk, otac moderne Turske. Pod njegovim vođstvom 1922. zbačen je poslednji sultan Muhamed VI, a 1923. proglašena je republika s njim kao predsednikom na čelu. Predsednik vlade postao je 2. maja 1920. i tokom 18 godina vladavine odlučnim reformama dramatično je izmenio lik zemlje. Proklamovao je jednakost svih građana, sproveo agrarnu reformu, doneo savremene zakone, reformisao jezik i pravopis, ukinuo kalifat, strogo je sekularizovao državu, zabranio nošenje fesa, zara i feredže, dao izborno pravo ženama. U spoljnoj politici napustio je panislamističke planove svojih prethodnika na čelu Turske, ali i panturanske čiji je pristalica i sam bio u mladosti. Jedan je od tvoraca Balkanskog saveza 1934.

1890 – Rođen je ruski baletski igrač i koreograf Vladimir Fomič Nižinski, možda najveći u istoriji baleta, čija je igračka karijera trajala samo četiri godine, jer je 1917. oboleo od neizlečive duševne bolesti. Njegove kreacije niko nije nadmašio, a skokovi u baletu “San o ruži” su, zbog neuobičajene visine i lepote, ušli u legendu kao nedosegnut ideal.

1905 – Kralj Petar I potpisao je ukaz o univerzitetu, čime je Velika škola preimenovana u “Univerzitet u Beogradu”. Univerzitetu je Narodna Skupština Kraljevine Srbije osigurala visok stepen autonomije. Određeno je da rektora, obavezno redovnog profesora Univerziteta, bira Univerzitetski savet, što ministar prosvete samo “prima k znanju”. Naučna sloboda zajamčena je odredbom da nijedan profesor nije mogao biti otpušten zbog naučnih ili političkih uverenja. Posle Prvog svetskog rata pored Univerzitetskog saveta ustanovljeno je i Univerzitetsko veće i ni u jednom telu nije bilo ljudi van Univerziteta. Prva škola univerzitetskog ranga u Srbiji osnovana je 1808. odlukom vođe Prvog srpskog ustanka Karađorđa, ali je ugašena propašću ustanka 1813. Naredbom knjaza Miloša Obrenovića obnovljena je 1830, a 1833. premeštena je u Kragujevac, gde je od 1838. radila pod nazivom Licej (Liceum) ili Veliko učilište. Licej je 1841. vraćen u Beograd i 1863. ukazom kneza Mihaila Obrenovića preimenovan u Velika škola.

1907 – U eksploziji ratnog broda “Jena” u francuskoj luci Tulon poginulo je najmanje 118 ljudi.

1913 – Kanbera je postala prestonica Australije.

1914 – Umro je američki inženjer Džordž Vestinghaus, pronalazač vazdušne kočnice za lokomotive i tramvaje. Razvio je i sistem železničkih signala i izgradio je turbine za hidroelektranu na Nijagarinim vodopadima, za koju je projekat izradio srpski pronalazač Nikola Tesla i s koje je obezbeđen prenos električne energije na daljinu zahvaljujući primeni Teslinog pronalaska obrtnih magnetnih polja. Osnovao je 1886. “Vestinghaus elektrik korporejšn”.

1922 – Rođen je američki pisac Žan Luj Keruak, poznat kao Džek Keruak, najpoznatiji romansijer bitničkog pokreta američkih književnika pedesetih godina 20. veka, kojem je i dao ime. Najčešće teme njegovih romana su seksualnost, uživanje opijata, pa i neka vrsta misticizma i potrage za onostranim. Dela: romani “Na putu”, “Podzemljaši”, “Doktor Saks”, “Magi Kasidi”, “Anđeli pustoši”, “Bog Sar”, “Satira u Parizu”, knjige pesama “Meksiko Siti bluz”, “Himna – Bože moli se za mene”, “Razbacane pesme”, putopis “Usamljeni putnik”, filozofski traktat “Svete knjige zlatne večnosti”.

1925 – Umro je kineski revolucionar i državnik Sun Jat Sen, otac moderne Kine i njen prvi predsednik od 1911. do 1912. Revolucionarnu borbu za rušenje monarhije i demokratsku republiku počeo je 1894, a 1905. osnovao je Saveznu ligu iz koje je 1912. nastala stranka Kuomintang. Pod rukovodstvom Suna i Savezne lige 1911. izbila je buržoaska revolucija kojom je zbačena kineska Mandžu dinastiju – Ćin. Za predsednika Južne Kine, koja je postala nezavisna republika, izabran je 1917. Prvi kongres Kuomintanga 1924. prihvatio je Sunova programska načela: za nacionalno oslobođenje potreban je savez sa Sovjetskim Savezom, demokratija nije mogućna bez saradnje s komunistima i blagostanje naroda je nezamislivo bez poboljšanja života najbrojnijih slojeva – radnika i seljaka. Posle njegove smrti tu politiku napustilo je vođstvo Kuomintanga pod Čang Kaj Šekom.

1930 – Vođa borbe za nezavisnost Indije Mahatma Gandi otpočeo je kampanju građanske neposlušnosti protiv britanske kolonijalne uprave i njene namere da uspostavi monopol u proizvodnji soli.

1935 – Umro je srpski fizičar, elektroinženjer i pronalazač Mihailo Pupin, naučnik svetskog glasa. Iz rodnog Idvora u Banatu, posle školovanja u Pančevu i Pragu, otišao je 1874. u SAD gde je završio Kolumbija univerzitet u Njujorku na kojem je potom bio profesor teorijske fizike i 40 godina predsednik Instituta radio-inženjera. Električni rezonator pomoću kojeg je preko istog provodnika mogućan istovremeni prenos vesti na različitim talasnim dužinama bio je prvi od njegovih mnogobrojnih pronalazaka. Najvećim otkrićem – samoindukcionim kalemovima (“Pupinovi kalemovi”) omogućio je prenos telefonskih razgovora na veliku daljinu. Takođe je otkrio sekundarne radijacije rendgenskih zraka, elektromagnetske detektore, napisao je univerzitetski udžbenik termodinamike. Za naučni rad odlikovan je 1920. Edisonovom medaljom, a za knjigu o svom životu “Immigrant to Inventor”, na srpski prevedenu pod naslovom “Od pašnjaka do naučenjaka”, 1924. dobio je Pulicerovu nagradu. Njegovo ime nose fizičke laboratorije Kolumbija univerziteta. Pupin je bio čovek izrazitog srpskog patriotskog naboja, pomagao je razne patriotske akcije, humana društva, i u zemlji i u emigraciji. Kao čovek izuzetnog društvenog ugleda a lični prijatelj Vilsona veoma je pomogao srpskoj vladi prilikom određivanja konačnih granica Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.