Na današnji dan, 09. januar

Danas je sreda, 9. januar, deveti dan 2019. Do kraja godine ima 356 dana.

392

1792. – Mirom u Jašiju okončan je rusko-turski rat, koji je Osmansko carstvo počelo u avgustu 1787. Reka Dnjestar postala je granica između dveju zemalja, ali je Rusija dobila crnomorsko primorje između reka Bug i Dnjestar s gradom Očakov, a potvrđen je i dokument iz 1783. o pripajanju Rusiji poluostrva Krim i oblasti Kuban.

1793. – Francuz Žan Pjer Blanšar izveo je prvi let balonom iznad severnoameričkog kontinenta.

1804. – Ispred manastira Moravica Turci su ubili srpskog arhimandrita Georgija Đorđevića Hadži-Đeru, narodnog prvaka u rudničkom kraju. Šest dana potom počela je seča srpskih knezova, što je ubrzalo izbijanje Prvog srpskog ustanka.

1873. – Umro je francuski državnik Šarl Luj Napoleon III Bonaparta, predsednik Francuske od 1848. do 1852, car do 1870. Kao sinovac Napoleona I živeo je u izgnanstvu do Februarske revolucije 1848, kada su ga na vlast doveli krupni kapitalisti, nezadovoljni restauracijom Burbona. Početkom decembra 1851. udarom je prigrabio svu vlast, a 1852. obnovio je monarhiju (carstvo). Agresivnom spoljnom politikom nastojao je da ojača Francusku i uveća njene posede. Organizovao je javne radove i osnovao neke socijalne ustanove. Tokom njegove vladavine, Francuska je zaposela Nicu i Savoju, započela kolonijalno prodiranje u Indokinu, uspešno ratovala u Krimskom ratu od 1854. do 1856. protiv Rusije u savezu sa Turskom, Velikom Britanijom i Pijemontom (Sardinijom), kao i 1859. protiv Austrije u Italiji. Fijaskom je okončan pokušaj (1862. do 1867.) da pomoću “cara” Maksimilijana Habzburškog uspostavi francusku dominaciju u Meksiku. Sa ciljem da osujeti ujedinjenje Nemačke, započeo je rat protiv Pruske, ali je zarobljen 1. oktobra 1870. u bici kod Sedana i zbačen s prestola, a Francuska je 4. oktobra 1870. ponovo postala republika. Posle zaključenja mira s Pruskom 1871. emigrirao je u Englesku gde je umro.

1878. – U srpsko-turskom ratu srpska vojska je ušla u Niš, a Turci su sutradan predali tvrđavu i varoš, čime je konačno okončana njihova uprava. Borbe su trajale 25 dana, a odlučujuća je bila pobeda Braničevske brigade na Čegru. U završnim operacijama Moravski i Šumadijski korpus osvojili su sve strateške objekte u Nišu.

1878. – Umro je italijanski kralj Vitorio Emanuele II, prvi vladar ujedinjene Italije, nazvan “čestiti kralj”. Na presto je došao 1849. kao kralj Pijemonta (Sardinije) – od 1861. on je kralj ujedinjene Italije. Dosledno je poštovao parlamentarni poredak.

1890. – Rođen je češki pisac Karel Čapek. Izraziti skeptik, kritički je tumačio čitav svet koji ga je okruživao, posebno se užasavao svake vrste totalitarizma – i desnog i levog. Njegova dela upozoronje su na opasnost koja se približavala. U utopističkim romanima “Fabrika apsolutnog”, “Krakatit” i “Rat ljudi i daždevnjaka” upozorio je na apsurdnost tehničke civilizacije, a kao direktna opomena zvuče drame “Bela bolest” i “Mati”. Ostala dela: zbirke pripovedaka “Raspeće”, “Mučne pripovetke”, drame “Rozumovi univerzalni roboti”, “Razbojnik”, romani “Hordubal”, “Meteor”, “Običan život”, putopisne kozerije “Putopisi iz Italije”, “Putopisi iz Engleske”, eseji i feljtoni “Kritika reči”, “O najbližim stvarima”, “Zašto nisam komunist”, “Razgovori sa T. G. Masarikom”.

1908. – Rođena je francuska književnica Simon de Bovoar, egzistencijalista, autor romana, pozorišnih komada i filozofskih eseja. Dela: romani “Mandarini”, “Lepe slike”, “Drugi pol”, memoari “Uspomene dobro vaspitane devojke”.

1913. – Rođen je američki državnik Ričard Milhaus Nikson, jedini šef države u istoriji SAD koji je podneo ostavku pod pretnjom smenjenjivanja. Predsednik SAD postao je 1969. i ponovo je izabran 1972, ali nije okončao četvorogodišnji mandat jer se 1974. povukao zbog afere “Votergejt”. Primoran je da odstupi s funkcije kad je dokazano da je uoči predsedničkih izbora 1971. kao kandidat Republikanske stranke naložio špijuniranje suparničke Demokratske stranke. Nasledio ga je potpredsednik Džerald Ford, koji mu je dao pun oproštaj. Nikson je bio potpredsednik SAD od 1953. do 1960, kad je na predsedničkim izborima izgubio od Džona Kenedija. Normalizovao je 1972. odnose s Kinom posle tajne diplomatije specijalnog savetnika Henrija Kisindžera.

1922. – Rođen je gvinejski državnik i pisac Ahmed Seku Ture, koji je posle sticanja nezavisnosti Gvineje 1958. postao njen prvi predsednik. Prethodno je bio sindikalni aktivista u Francuskoj Zapadnoj Africi, a 1956. izabran je za poslanika francuske skupštine. Dela: zbirka pesama “Borbene pesme”, politički spisi “Gvinejsko iskustvo i afričko jedinstvo”, “Afrika i revolucija”, “Braniti revoluciju”, “Moć naroda”.

1941. – Rođena je američka pevačica Džoan Baez, borac za ljudska prava, koja se tokom Vijetnamskog rata snažno protivila vojnoj intervenciji SAD u Indokini, što je imalo ogroman ođek u javnosti, posebno među mlađim generacijama.

1942. – U Petrovgradu (sadašnji Zrenjanin), Kikindi i drugim mestima u Banatu, nemački okupatori su u Drugom svetskom ratu streljali 150 komunista i simpatizera. Istog dana mađarske okupacione vlasti počele su masovno hapšenje i ubijanje Srba s druge strane Tise u Bačkoj. U Đurđevu kod Žablja, Šajkašu i Gospođincima streljano je 60 Srba – što je takođe bila posledica delovanja lokalnog partizanskog odreda.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.