Vest da je samo jedan kandidat prijavljen na smer profesor hemije na Prirodno – matematičkom fakultetu u Novom Sadu ponovo je zabrinula javnost, jer se postavlja pitanje da li će u budućnosti uopšte biti nastavnog kadra i ko će ali i kako predavati budućim đacima?
Trend da budući studenti nisu zainteresovani za rad u prosveti nastavljen je i ove godine, s obzirom na sličnu situaciju i na ostalim univerzitetima širom zemlje.
Svemu ovome doprinelo je nebriga države o ovom zanimanju, kao i materijalni položaj prosvetnih radnika, kaže predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Vojvodine, Zvonimir Jović.
Fokus mladih poslednjih godina najviše je usmeren na informacione tehnologije, tehnološke nauke, medicinu i psihologiju, pa se ovaj trend negativno odražava na profesorske smerove, kaže pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučno-tehnološku delatnost, prof. dr Zoran Milošević, a kao dobar primer navodi Pedagoški fakultet, na kojem se ove godine prijavilo 25% kandidata više nego prošle godine. Dodaje da ovo pitanje nije samo za ljude iz politike, već tim problemom moraju da se pozabave i nastavno-naučna veća na fakultetima i katedre za profesorske smerove.
Takozvana sektorska povećanja plata koja nisu bila srazmerna, dovela su do malih plata u prosveti, koja je skoro svaki put zanemarena, objašnjava Jović.
Pitanje je koliko će od upisanih studenata na profesorske smerove uopšte i završiti fakultet, kaže Jović, te dodaje da problem nije vezan samo za budući kadar, već i za sadašnji jer i danas nedostaju nastavnici, najviše matematike, informatike, hemije i biologije. Ovu rupu, objašnjava Jović, država popunjava tako što dozvoljava da nastavnici sa završenom jednom stručnom spremom predaju više sličnih predmeta.
