Manji prinos meda ove godine

VIDEO K9: Pčelari nisu imali uspešnu godinu i nezadovoljni su prinosima, a nadolazeća zima i hladno vreme su za njih znak da čuvaju svoje pčele u košnicama i ostavljaju ih da miruju uz dovoljnu količinu hrane.

103

Ova godina nije bila povoljna za pčelare, jer su, kako kažu, prinosi smanjeni i za 60 posto u odnosu na prethodne godine. Što se tiče kvaliteta, nemaju zamerki.

“Prvo, moram reći da kvalitet meda koji se nalazi na našem terenu je uvek dobar i uvek smo negde u vrhu po kvalitetu. Međutim, ove godine što se tiče prinosa mislim da smo jako, jako loše prošli. Svemu tome je uticala ova godina. Bila je dosta vlažna i obično svi kažu – Pa kako? Bilo je dosta kiše i sve su biljke napredovale. Jeste, to je tačno. Međutim, kada kiša pada naše pčele ne mogu da izađu na van. Znači, ne idu van košnice nego ostaju unutra”, istakao je mr Stojan Anđelković, pčelar.

Ređa ispaša pčela zbog lošeg vremena znak je i da pčele nisu imale dovoljno vremena za skupljanje nektara.

“Drugo, kada je loše vreme bez obzira što je loše vreme taj cvet cveta i ima svoj neki vek da tako nazovem. I posle toga opada. Ako u tom periodu nisu bili uslovi da pčele mogu da pokupe nektara onda ga normalno nema ni u košnici. A od nekatara kasnije nastaje med. Tako smo imali s proleća na uljanoj repici. Uljana repica čak je i dala neki mali prinos. Međutim, za na s pčelare uljana repica je jako bitna zato što imamo dobar razvoj pčela u proleće, jer nam daje puno polena. Malo nekatara daje, ali dosta polena što je jako bitno za pčelinji razvoj, odnosno razvoj društva, jer je polen izvor belančevina kod pčela”, naveo je Anđelković.

Posle uljane repice, kazao je Anđelković, došao je na red bagrem, a tereni za prikupljanje bagrema su uglavnom južno od Save, pa su pčelari iz Vojvodine prenosili košnice u te krajeve. Međutim, i tu je bilo problema.

“Međutim, naišlo je loše vreme. Pčele nisu mogle da izlaze. Nisu mogle da donose nektar. I šta se događa? Događa se, pošto smo ih dobro razvili, dobro ih umnožili, dobro ih pripremili za bagrem. Pošto one sada ne mogu da idu to da rade događa se da je u košnici gužva i dolazi do rojidbe. Tako da je ova godina bila poznata po tome da su se pčele dosta rojile. Pčelari su imali tu dosta problema kako to da suzbiju”, rekao je Anđelković.

Zbog vremenskih uslova ni sa lipom, koje ima dosta na Fruškoj gori, nije bilo sreće naveo je on. Anđelković je objasnio da pad prinosa nije uticao na povećanje cene meda, pre svega zbog kupovne moći stanovništva.

Sledi period zimskog mirovanja u košnicama, kada je pčelama neophodno obezbediti dovoljno hrane i zaštitu od bolesti i vremenskih uslova, kako bi se što bolje pripremile za narednu godinu, koja će, nadaju se pčelari, biti medonosnija od ove koja je skoro za nama.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.