Povodom Svetskog dana šuma i 45 godina od osnivanja smera Hortikulture na novosadskom Poljoprivrednom fakultetu, ova ustanova je sa Gradskim zelenilom organizovala drugi stručno-savetodavni skup sa temom Urbano zelenilo – primeri dobre prakse.
Vojvodina je pokrivena sa 145 hiljada hektara šuma, što predstavlja svega 7 procenata njene površine. U prethodne tri godine, rečeno je na skupu, u šume je uloženo preko 600 miliona dinara.
“Svakako da je neophodno u celokupnom društvu podići nivo svesti o značaju očuvanja zelenih površina o novom pošumljavanju i ovaj skup siguran sam jeste jedan korak i u doprinosu podizanja nivoa svesti. Ja verujem da ćemo, evo i kroz jučerašnje potpisivanje sporazuma za zelenije i čistije škole, najpre kod mladih ljudi uticati na podizanje nivoa svesti o značaju zaštite zelenih površina, jer verujem da su oni te nove generacije koje treba u narednom periodu da na najbolji način doprinesu očuvanju i zaštiti i unapređenju zelenih površina”, rekao je Vuk Radojević, pokrajinski sekretar za šumarstvo.
Radojević dodaje da će Vlada Vojvodine daljim stimulacijama nastaviti da ulaže u pošumljavanje teritorije pokrajine.
Pred velikim izazovom kako sačuvati i zaštiti zelenu površinu je i Novi Sad, koji ih ima svega 8 procenata, što je i dalje daleko ispod evropskog standarda, gde je minimalna pokrivenost zelenom površinom jednog grada 20 odsto. Stoga je važna razmena iskustava na ovakvim stručnim skupovima.
“Moram da istaknem da mi je veliko zadovoljstvo što smo ugostili i stručnjake iz četiri tkzv. Zelena grada u Evropi Temišvar, Budimpešta, Mančester i Beč sigurno da će njihova iskustva u ozelenjavanju i održavanju zelenila značiti našim inženjerima, jer naš je cilj da dostignemo onih 20 procenata zelenih površina u Novom Sadu koje propisuje za urbane sredine Evropska unija”, naveo je Ivan Nožinić, savetnik za medija direktora JKP Gradsko zelenilo.
Nožinić navodi da je procenat zelinila u našem gradu bio i ispod 5 procenata, ali da je u prethodnom peridu dosta toga urađeno kako bi bio dostignut evropski standard.
“Naime, poznato je da je urbano zelenilo danas veoma ugroženo, ugroženo je klimatskim promenama imamo više temperature imamo manju vlagu vazduha. Takođe u urbanim uslovima imamo intenzivno zagađenje usled dejstva saobraćaja, usled soljenja puteva, dakle zelenilo se nalazi pod jednim velikim pritiskom i pitanje je koliko će moći da se adaptira na tu novu situaciju. Dakle i ovaj skup ima za cilj da vidimo šta se radi u drugim gradovima, kakvi su njihovi primeri i prosto da dobijemo informacije i transferišemo neka nova znanja”, istakao je prof. dr Saša Orlović, šef Katedre za hortikulturu i pejzažnu arhitekturu Poljoprivrednog fakulteta.
Stručno savetovanje je održano u novoj Upravnoj zgradi Gradskog zelenila. Pored domaćih i starnih stručnjaka i predstavnika resornih sekretarijata i uprava, skupu su prisustvovali i proizvođači ukrasnog sadnog materija iz čitave Srbije.
