Lovac srca svoga, Desanka Maksimović

VIDEO K9: Na današnji dan 1898. godine rođena je Desanka Maksimović, pesnikinja, profesorka književnosti i akademik Srpske akademije nauka i umetnosti.

0
1245

Desanka Maksimović je bila pesnikinja, pripovedačica, romansijerka, dečji pisac, a povremeno se bavila i prevođenjem, mahom poezije, sa ruskog, slovenačkog, bugarskog i francuskog jezika.

Najčešći motiv u poeziji Desanke Maksimović bila je ljubav.

“Suština je emocija. Bilo da priča, odnosno piše o zavičaju, bilo da piše o domovini, bilo da piše o prirodi, o biljkama, bilo da piše o međuljudskim odnosima, Desanka Maksimović uvek u suštini ima nešto što je nama veoma važno, a to je emocija i upravo te emocije su nešto što nas pokreće. Nešto što ostavlja pečat”, rekla je Nataša Micić, nastavnica srpskog jezika.

Mnoge njene pesme predstavljaju poziv ljudima da budu dobri, plemeniti, ponositi, postojani, da poštuju ljude drugačijih uverenja i načela, mišljenja, boja i vera, i da budu strogi prema svojim manama kao i prema tuđim. Neki njeni stihovi zauvek ostaju urezani u sećanje, a među najpoznatijim pesmama koje je napisala su „Predosećanje“, „Strepnja“, „Prolećna pesma“, „Opomena“, „Na buri“, „Tražim pomilovanje“, „Pokošena livada“ i „Krvava bajka“.

Od svih vrednosti u životu ona je kroz svoje pesme posebno isticala slobodu, odanost, hrabrost, dobrotu i nekoristoljublje. Danas u Novom Sadu njeno ime krasi jednu ulicu.

Stihove Desanke Maksimović za Kanal 9 recitovale su Nikolina Đenadija i Sofija Medić, učenice četvrtog i petog razreda OŠ “Kosta Trifković.

Strepnja
Ne, nemoj mi prići
Hoću izdaleka
da volim i želim tvoja oka dva.
Jer sreća je lepa samo dok se čeka,
dok od sebe samo nagoveštaj da.
Ne, nemoj mi prići
Ima više draži
ova slatka strepnja, čekanja i stra’.
Sve je mnogo lepše donde dok se traži,
o čemu se samo tek po slutnji zna.
Ne, nemoj mi prići
Našta to i čemu?
Izdaleka samo sve ko zvezda sja;
izdaleka samo divimo se svemu.
Ne, nek mi ne priđu oka tvoja dva.

Pokošena livada
Livada kraj reke sanja.
Zrikavci tužno zriču.
Pomrlih trava duše
još lebde vrh otkosa
što se lagano suše.
O, vi ne znate tužnu
o smrti trava priču.
Zrikavci tužno zriču.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.