Loša primena inkluzivnog obrazovanja?

VIDEO K9: VIDEO K9: U cilju boljeg pozicioniranja dece sa posebnim potrebama i invaliditetom u obrazovnom i socijalnom životu, već više decenija se organizuju Dani defektologa Srbije. Inkluzivna nastava je uvedena 2009. godine, međutim i danas njena primena nije na zavidnom nivou. Ovaj vid nastave podrazumeva da roditelji dece sa smetnjama u razvoju imaju mogućnost da njihovo dete pohađa školu u redovnim obrazovnim ustanovama po posebnom obrazovnom programu. Postavlja se pitanje koliko su obrazovne ustanove spremne za ovakav vid nastave?

608

Inkluzija kao ideja je ušla u Zakon o obrazovanju još 2009.godine. Međutim, njen ulazak u sve nivoe obrazovanja sporo teče.

Inkluzija podrazumeva pravo sve dece na redovno obrazovanje, počev od predškolskog uzrasta, do visokog obrazovanja. Problem je nepotpunost zakona, kao i nedovoljno novčanih sredstava koja bi bila izdvojena za obuku nastavnog kadra ili omogućila dodatno osoblje u školama.

“Najveći problem ove kategorije naše populacije je sistemska neuređenost njihove pozicije, bilo to u oblasti zdravstva, gde imamo izuzetno loš pristup u ranoj intervenciji. Ona je najznačajnija za preveniranje i za korekciju nekih smetnji u razvoju za dalji razvoj deteta. Jako loše, da ne budem grub, impelentiran je model inkluzivnog obrazovanja, bez adekvatne podrške dece sa smetnjama u razvoju u inkluzivnom obrazovanju. Naravno da sve to indukuje izuzetno veliki pritisak na sistem socijalne zaštite koji toliko nerešenih problema mora na kraju da amortizuje”, rekao je Siniša Ranković iz Društva defektrologa Srbije.

Inkluzivna nastava podrazumeva individualni pristup svakom detetu u skladu sa njegovim mogućnostima. To podrazumeva da se detetu prilagođavaju sadržaji i obim gradiva, dok se ocene dele na osnovu urađenog u skladu sa njegovim mogućnostima. Ova poslednja karakteristika je posebno važna iz psiholoških razloga.

“Inkluzija je sistemski zaživela od 2009. godine i mi imamo propisan model inkluzivnog obrazovanja. Nažalost, taj model inkluzivnog obrazovanja nije dorađen podzakonskim aktima. Mi nemamo tačnu informaciju ko tačno pruža podršku deci, na koji način pruža podršku deci. Škole za učenike sa smetnjama u razvoju su dugo vremena bile skrajnute. Mi čak možemo reći da deo tog inkluzivnog je imao skandaloznu ideju da te škole budu ukinute. Iako one u svim svetskim modelima, efikasnijim od naših, su pristune kao neophodni deo sistema. Jer postoje naučni kriterijumi koja smetnja nije kompatibilna sa inkluzivnim modelom obrazovanja”, naveo je Ranković.

Naučni kriterijumi koji određuju koje dete može, a koje ne da pohađa školu po inkluzivnoj nastavi je, kako kaže Ranković, uvedeno u cilju zaštite dece. Prema njegovim rečima, oko 3% populacije su deca sa smetnjama u razvoju, a što se tiče osoba sa invaliditetom, smatra se da dostiže čak i 10% populacije.

“Dani defektolologa” imaju za cilj razmenu informacija, definisanje aktuelnih problema i pronalaženje mogućih rešenja.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.