Podizanje svesti o važnosti ljudskog uticaja na životnu sredinu i klimu poslednjih decenija je okrenuto ka održivom korišćenju prirodnih resursa, smanjenju zagađenja i preterane potrošnje energije.
Svetski dan klimatskih promena obeležava se kako bi se stanovništvo informisalo i upozorilo na eventualne negativne posledice koje klimatske promene mogu da izazovu, poput direktnog uticaja na biodiverzitet, kažu u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode.
“Za, pre svega za životinje, nešto malo za biljke, najvažnije je kako se adaptirati na takve nove situacije, budući da u svojoj evoluciji, one nisu navikle na tako nešto. Različite životinje se prilagođavaju na različit način, neke menjaju suštinski svoje životne cikluse, jedu više neku drugu vrstu hrane koja je dostupnija, beže sa područja koja su zahvaćena klimatskim promenama na neka druga područja i te mehanizme adaptacije treba na neki način prepoznati”, naveo je Marko Tucakov iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode.
Kao konkretan primer Tucakov navodi sve učestalije poplave i objašnjava zbog čega se to dešava.
“Poplave su prirodna stvar, znači reke u našim područijima gde imamo velike tri nizijske reke se razlivaju i to su radile od vajkada. No, danas kada smo ih zbili u korita, kada smo napravili nasipe za odbranu od poplava, one nemaju gde da izađu i onda su zbog toga posledice popalava veće nego ikada”, kazao je Tucakov.
Najnovije studije pokazuju da su klimatske promene i globalno zagrevanje direktno prouzrokovale nestajanja pojedinih vrsta organizama. Prema poslednjim istraživanjima, promene koje su registrovane prethodnih godina nisu nastale samo kao rezultat prirodnih promena u atmosferi, već i kao rezultat čovekovih aktivnosti.
“Čini nam se da će i živi svet isto kao i mi, koji još uvek nismo prilagođeni na klimatske promene, evo Novi Sad je jedan neprilagođen grad na velike padavine, morati još puno toga da nauči o životnoj sredini ovakvoj, kakvu smo mi promenili i koju mi danas praktično nudimo”, rekao je Tucakov.
Stručnjaci upozoravaju da bi klimatske promene do 2100. godine mogle dovesti do povećanja temperature na Zemlji između 1,4 °C do 5,8 °C.
Negativni efekti ovih promena su razne vremenske nepogode često i sa katastrofalnim posledicama, koje pogađaju pojedine delove planete i izazivaju stradanje i ogromnu štetu u tim područjima.
