Ovo istraživanje, koje je sprovela Novosadska novinarska škola, bilo je jedno o tema debate održane danas u Novom sadu, sa koje su upućeni i predlozi za unapređenje sufinansiranja vojvođanskih medija.
Manjkavosti ustanovljenog sistema sufinansiranja projekata od javnog interesa i eventualne proceduralne propuste, možda je moguće unaprediti novom medijskom strategijom, ali i odgovornijim ponašanjem lokalnih samouprava, čulo se na debati oragnizovanoj u sklopu projekta “Javni novac za javni interes”, koji finansira Delegacija Evropske unije u Srbiji.
Na ove manjkavosti ukazuje i istraživanje o trošenju novca namenjenog unapređenju standarda u medijima od 2014. do 2017. godine u Vojvodini sprovela Novosadska novinarska škola.
“Naše istraživanje, doduše u samo tri vojvođanske opštine, ali jako velike, kao što su Novi Sad, Kikinda i Subotica, pokazalo je da su se konkursna sredstva uglavnom trošila na poboljšanje informisanja o lokalnoj samoupravi, dakle, lokalna samouprava praktično daje novac da bi se o njoj izveštavalo”, rekla je prof. dr Dubravka Valić Nedeljković, iz Novosadske novinarske škole.
Što se tiče vankonkursnih finansiranja, koja se po pravilniku, koriste samo u interventnim situacijama, trošila su se sredstva na projekte koji nisu imali vremensko ograničenje, rekla je Valić Nedeljković, a prema njenim rečima, novac je u velikom procentu odlazio medijima bliskim opštinama u kojima je vršeno istraživanje.
“Četvrto, sa izuzetkom Novog Sada, gde je bolja praksa, jeste da na konkursima za afirmaciju marginalizovanih grupa, znači, socijalno ugroženih, nacionalnih manjina, osoba sa invaliditetom, LGBTI populacije, dece, žena i tako dalje, gotovo uopšte nije bilo opredeljenih sredstava za takve projekte”, ističe Valić Nedeljković.
Ona je navela i da je ideja privatizacije medija bila je da se oni odvoje od donosilaca odluka, kako ne bi bili pod uticajem političkih stranaka.
Zakon o javnom informisanju iz 2014. jasno je definisao na koji način bi opštine trebalo projektno da finansiraju medije, ali se ono u praksi, kako je istakla, pretvorilo upravo u produženo političko finansiranje.
“Medijska koalicija se puno protiv toga borila. Ono što je jako važno, to je da je medijska koalicija i druge nevladine organizacije koje se bave medijima su monitorovale način na koji se dele sredstva, davale svoja uputstva. U nekom opštinama je to prihvaćeno, pa je donekle situacija popravljena, ali generalno posmatrano, u celoj Srbiji ne možemo uopšte biti zadovoljni projektnim finansiranjem”, navela je ona.
Zaključci sa ove debate, kako je rečeno na skupu, ući će u finalne preporuke za novu medijsku strategiju i za buduće konkurse u Vojvodini i na nivou cele Srbije.
