Stanje ženskog preduzetništva pretrpelo je posledice za vreme pandemije korona virusa, a preduzetnice će se suočavati sa problemima i nakon što pandemija prođe, rezultati su istraživanja koje je sprovela Sekcija za razvoj ženskog biznis liderstva Unije poslodavaca Vojvodine u saradnji sa Misijom OEBS-a.
Žene su u 90% slučajeva vlasnice mikro i srednjih preduzeća, a prva analiza podrške ženskom preduzetništva tokom kovida, pokazala je da mere podrške nisu naročito rodno senzibilisane, kaže predsednica Sekcije.
Tokom pojačanih mera zaštite protiv širenja korona virusa kao i potpunog zatvaranja, država i institucije nisu pružile adekvtanu podršku niti servis, što se opet, kaže Marija Srdić, predsednica Ženske sekcije UPV, prelomilo preko leđa žena, bile one preduzetnice ili ne.
Upravo u ovoj kombinaciji većeg pritiska na ženu da radi kućne poslove nege i brige, smanjenih mogućnosti na tržištu i samozaposlenosti, žene su u ovom periodu imale izuzetno smanjene prihode, a mnoge od njih su zatvarale ili stavljale svoje radnje u mirovanje, a da to u širem kontekstu privrednih kretanja nije prepoznato, objašnjava Srdić. Mere su, kako je rekla, svođene na fiskalne i monetarne, a nisu prepoznavale potrebu za novim servisima koji bi ženama u ovim situacijama puno pomogli.
Krajnji rezulat je da su ženska preduzeća više propadala, češće zatvarana ili stavljana u mirovanje u ovom periodu, a to će se, upozorava Srdić i nastaviti, jer kriza jednog tipa otvara vrata novim krizama. Da bi se očuvao ovaj nivo ženskog preduzetništva, zaključila je , mere podrške u budućnosti moraju biti rodno senzibilisane, a donosioci odluka moraju prepoznati razlike i specifičnosti i nuditi ljudima ono što im je u konkretnoj situaciji potrebnije od samog novca, a mere usmeriti i prilagođavati ih različitim ciljnim grupama preduzetnika a samim tim i preduzetnica.
