Nestabilne vremenske prilike tokom proleća i većim delom leta uzrokovale su slabije prinose za pčelare u Vojvodini, a zbog noćnih temperatura ispod 20 stepeni podbacili su prinosi i suncokretovog meda.
Zato je važno dobro se pripremiti za narednu sezonu,a pre svega obezbediti pčelama dovoljno hrane u zimskom periodu.
“Sada oko količine meda i povećanje meda u košnici je kasno pričati, zato što su se pčele već pripremile za zimu, deponovale su med tamo gde im je najpovoljnije, gde će im biti dostupan i pčelar u tom smislu sada ne bi trebao ništa da preduzima. Količine koje smatramo da su potrebne za naše područje kreću se oko 18 do 20 kg po košnici. Ako je nešto manje, onda pčelar mora da bude pripremljen da u toku zime, da to društvo ne bi propalo, da interveniše sa medno šećernom pogačom”, rekao je Stojan Anđelković, član Saveza pčelara Vojvodine.
Važna je i borba protiv varoe, ili pčelinje grinje, gde pčelari na ovim prostorima najčešće koriste oksalnu kiselinu.
“To je poznato je, oksalna kiselina i pčelari je rado primenjuju, pa im i sada savetujem da tamo negde od 15. do 25. novembra pogledaju kakvo je stanje u košnici, naravno, kada je lepo vreme, te da izvrše tretiranje protiv varoe oksalnom kiselinom. Temperatura za korišćenje oksalne kiseline donja je 5 stepeni, a najbolje da se radi kada je između 5 i 8 stepeni. Pčelari znaju da su pčele tada u klubetu i tada se tačno vidi koja je količina pčela i gde nakapavati oksalnu kiselinu”, kazao je Anđelković.
Iako prinosi meda nisu bili na očekivanom nivou, pojedini pčelari iz Novog Sada nisu nezadovoljni kvaliteteom.
“Pa ja sam zadovoljan kvalitetom meda, nekoliko pčelara mi se želilo kako nisu, ja sam zadovoljan, uopšte i koliko je med monofloran, gustinom meda i sve ono što ide, meni je prvenstveno bitan kvalitet meda, ne idem na neku količinu sad po svaku cenu, prodajem med na teglu i zato mi je bitno da je kvalitetan”naveo je Sava Savić, pčelar iz Novog Sada.
Savić, kojem se pčelarstvom kao dodatnim poslom bavi već osam godina, kaže da su glavne pripreme za zimu uglavnom završene i njegove pčele su trenutno na asterovoj paši.
“Nema tu nekih radova sad velikih, nabitnije je da im obezbedimo mir. Ose i stršljenovi su i dalje prisutni, imamo zamke nedaleko od košnica, moramo oko toga da vodimo računa. Pazimo da se neki miš ne zavuče u košnicu i to je to, uglavnom. Čekamo kraj novembra, početak decembra za oksalnu kiselinu da uradimo taj završni tretman protiv varoe”, rekao je Savić.
Pčelarima tokom jeseni i zime preostaje da obilaze svoje košnice intervenišu u slučaju pojave štetočina, miševa ili rovčica, bilo klopkama, bilo smanjenjivanjem ulaza u košnicu ili stavljanjem češljeva na leto.
