Koga nema bez njega se može

VIDEO K9: Novi Zakon o stanovanju i održavanju zgrada, koji je u primeni od 1. januara ove godine, polako uvodi reda u stambenim zgradama, ali postavlja i nove izazove sa kojima su suočeni njihovi stanari. Njegova puna primena počeće, međutim kada budu rešeni problemi vezani za sistem registracije stambenih zajednica, rekao je u emisiji Otvoreni ekran Ostoja Dražić, stručni saradnik firme za održavanje zgrada. Do tada bi stanari trebalo da se dobro obaveste o odredbama novog zakona, čija primena bi ih, u suprotnom, mogla dovesti u veoma nezavidne sitauacije.

0
617

Odredbe novog Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, u odnosu na prethodni, preciznije i rogoroznije definišu obaveze i prava stanara u sambenim zgrada, a zahtevaju i njihov mnogo veći angažman u rešavanju eventualnih problema njihove stambene zajednice.

Upravnici, koji će zastupati stambene zajednice, imaće, između ostalog, veoma široka ovlašćenja.

“Izvršava odluke stambene zajednice na osnovu skupštine stambene zajednice o upravljanju sredstvima stambene zajednice, raspolaže sredstvima sa tekućeg računa stambene zajednice u skladu sa propisima kojima se uređuje otvaranje, vođenje i gašenje tekućih računa, predlaže skupštini stambene zajednice program održavanja, tu će isto biti, objektivno, problem, i stara se o njegovoj realizaciji, organizuje radove hitnih intervencija, to su već i do sada radili, vodi evidenciju o prihodima i rashodima stambene zajednice i podnosi skupštini stambene zajednice izveštaj o radu, koji posebno sadrži ovaj finansijski deo”, naveo je Dražić.

Stambena zajednica postaće pravno lice, sa svim pravima i obavezama koje iz toga proističu, te je važno da se stanari ne oglušuju o sastanke skupština stambenih zajednica, kako ne bi izgubili pravo odlučivanja o onom najvažnijem – vlastitom krov nad glavom, jer sada kvorum potreban za odlučivanje neće biti veliki problem.

“Sad ovaj zakon ovako govori – ako nema kvoruma na toj zakazanoj skupštini, predsednik koji zakazuje te skupštine, odnosno upravnik, može najkraće za tri dana, a najkasnije za 30 dana da zakaže sledeću sednicu. Ta sledeća sednica – kvorum je jedna trećina, znači, on je već značajno smanjen”, kazao je Dražić.

Najznačajnija novina u ovom slučaju je ta da će se onaj vlasnik koji se tri puta uzastopno, bez opravdanog razloga, ne odazove na sednicu skupštine stambene zajednice, smatrati da je nepoznat i on se više neće računati u kvorum, kao ni njegov glas pri donošenju značajnih odluka. Praktična primena ove odredbe, naveo je Dražić, jasna je na primeru zgrade od 20 stanara.

“Da kažemo da od tih 20 njih osam se nisu javili, kao što je jedan gospodin rekao, njih osam-devet se nikad ne javlja. Dakle, mi sad imamo objektivno dvanaest, ne dvadeset, dakle kvorum je sada sedam, ali dvotrećinska većina je devet. Devet ljudi od dvadeset postojećih može sad sve odluke doneti”, pojasnio je Dražić.

Kako se neke od tih odluka mogu se odnositi i na kreditno zaduženje stambene zajednice, u interesu svakog stanara je da se pojavi na skupštini, kako bi taj svoj interes i zaštitio, upozorio je Dražić. On je zaključio da je upravo to i bila namera novog Zakona, da svi vlasnici stanova nađu i sprovode zajednički interes kroz skupštinu stambene zajednice.

Kompletnu emisiju “Otvoreni ekran” možete pogledati OVDE.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.