Protesti građana na ulicama gradova širom Srbije traju već šest, tokom kojih su pretrpeli određene izmene, ali ne i zahteve koji su sa njih upućeni. Ko su, zapravo, građani koji protestuju i zbog čega, pitanje upućeno građanskoj aktivistkinji Mariji Srdić.
“Kad građani izađu na ulice? Onda kada u institucijama sistema ne dobijaju odgovore, onda kada njihovi predstavnici u institucijama, a pre scega mislim na parlament, nisu u poziciji da urade ono zbog čega smo mi njima dali naše poverenje. Dakle, ovaj izlazak na ulice, baš kao i izlasci na ulice u nekim ranijim periodima, posebno mislim na period devedesetih godina, jer, zapravo, moje studentsko vreme jeste početak velikih protesta u Srbiji, uvek su dolazili onda kada vi imate jednu vrstu nagomilanog, koncentrisanog nezadovoljstva i ono je uvek, u osnovi, jedna vrsta manjka slobode”, rekla je ona.
U ovom slučaju, smatra Srdić, reč je o nedostatku komunikacije između građana i predstavnika vlasti iz koje bi proizašla kvalitetna rešenja za nagomilane probleme u našem društvu.
“Dakle, nedostaje komunikacija iz koje se nešto kvalitetno može izroditi između mene i vas, između mene i drugih ljudi, između nas i onih koje smo izabrali da nas predstavljaju, a oni su u međuvremenu zaboravili da, zapravo, predstavljaju nas. Kada se sve to poremeti, a mislim da smo u fazi kada se ozbiljno poremetilo, jedini način da kažemo da je dosta, da tako da živimo nećemo, jeste da izađemo na ulicu. Ja zapravo izlazim kao građanka i svi moji drugi identiteti, mada oni postoje, su u ovom slučaju nekako u drugom planu. Ja kao ljudsko biće niasm dobro kada živim u društvu u kome je poremećen redosled stvari”, navela je Srdić.
U društvu u kojem je teško dati odgovore na elementarna pitanja šta su vrednost, poštenje, istina ili pravda i šta je to protiv čega ćemo se kao društvo boriti, onda ne treba da čudi, zaključila je Srdić, što građani reaguju protestima.
