Novinari Balkanske istraživačke mreže (BIRN) su uradili, kako kažu, nešto što niko ranije nije hteo, a to je da sve ljude koji učestvuju u postupku dodele javnog novca medijima objedine u jedinstvenu bazu podataka i pod nazivom “Medijski eksperti Srbije” predstave javnosti.
Reč je o članovima komisija koji su ocenjivali projekte i dodeljivali novac medijima na javnim konkursima za sufinansiranje sadržaja u javnom interesu, od 2015. do polovine ove godine.
“U bazi je na desetine ljudi, mi smo dali njihove biografije kojima su se oni predstavili. Tu ima poznatih novinara i medijskih eksperata, ali većinu čine ljudi koji su široj javnosti nepoznati i koji su nekad, po vrlo čudnim kriterijumima bili deo tih komisija koje su odlučivale o nekom novcu koji je lokalna samouprava opredelila medijima za određenu godinu”, rekao je Slobodan Georgijev, novinar BIRN-a.
Iako se novac medijima u ove svrhe deli prema projektima kojima oni za ta sredstva konkurišu, primetno je, prema njegovim rečima, izvrdavanje od tog pravila kroz različite mehanizme.
“Jedan od mehanizama je taj da sastavite komisiju tako da postupa onako kako želi lokalna samouprava. Dakle, koloko god bili dobri zakoni, u Srbiji će se uvek naći način da oni budu izvrdani i da se prilagode potrebama ljudi koji su na vlasti”, naveo je Georgijev.
Ova baza podataka otkrila je velike propuste u postupku medijskog sufinansiranja, počev od nepreciznosti Zakona o informisanju i medijima u odredbama koje regučišu tu oblast, što je otvorilo mogućnost zloupotrebe, rečeno je tokom debate o tome “Ko daje naš novac u medijskom sektoru”.
“Od toga koja udruženja novinarska, medijska mogu da predlože članove komisije, do toga kakva su to udruženja, s kojim kredibilitetom, kakvim renomeom, kakvom istorijom, preko članova komisija koji su neretko u sukobu interesa, a onda tu dolazimo i do toga da su i te komisije i njihove odluke u velikom broju slučajeva, što potvrđuju i brojni medijski napisi o tome, novac dodeljivale, recimo, medijima koji su kršili kodeks novinara”, istakao je Denis Kolundžija, novinar Cenzolovke.
Indikativno je, prema njegovim rečima, što su brojne komisije i lokalne samouprave u velikom broju slučajeva dodeljivale novac medijima za koje su od Saveta za štampu dobijale nedvosmislene informacije o kršenju novinarskog kodeksa, što govori o nameri da se tim medijima dodeli novac bez obzira na odredbe konkursa i stepen profesionalnosti prema kojem rade.
