Kiše u maju umanjuju prinose

VIDEO K9: Analize o uticaju klime na prinose, koje se u Vojvodini sprovode od 1964. godine, pokazuju da godine sa velikim količinama padavina u maju mesecu nikada nisu bile rekordne ni posebno rodne, rekao je profesor doktor doktor Branko Marinković u emisiji Otvoreni ekran. Stoga ratari ove godine, prema njegovoj proceni, mogu, u najboljem slučaju, očekivati solidne prinose, ali nikako i rekordan rod na svojim njivama.

405

Pojedinim ratarskim kulturama, poput kukuruza, soje ili šećerne repe, ne prijaju velike količine padavina u ovoj fazi razvoja, prvenstveno zbog slabog razvoja korenovog sistema.

“Ukoliko ima puno padavina, puno vlage, nema razloga da biljka razvije moćan korenov sistem. Takođe, ukoliko ima puno hranjivih materija u površinskom sloju, nema razloga da razvija korenov sistem. I verovatno će korenov sistem ove godine ostati plitak. Kada krene intenzivni porast stabla, što će se, verovatno ovih dana desiti, više se korenov sistem ne razvija, ili se usporava i skoro prekida”, rekao je Marinković.

Posle ove sledi faza intenzivnog razvoja nadzemnog dela biljke, a potom i nalivanja zrna, a nerazvijeni korenov sistem svoje mane pokazaće tokom jula i avgusta, naročito u slučaju suše.

“Ukoliko juli i avgust budu sušni, onda taj slabo razvijeni korenov sistem neće moći da obezbedi biljku dovoljnom količinom vode i hranjivih materija. Ono što je još, možda, gore, biljke će, zbog dovoljno vlage, puno hraniva, razviti i veliku lisnu površinu, veliku, transpiracionu površinu. One će biti veliki potrošači vode, a koren neće moći da je snabde sa potrebnom količinom”, pojasnio je Marinković.

Ratari u godini poput ove mogu da očekuju solidne, a nikako rekordne prinose, smatra Marinković, i to ukoliko su jesenas i u predsetvenom periodu primenili odgovarajuće agrotehničke mere obrade zemljišta i prihrane.

“Znači, ako smo dali predsetveno potrebnu količinu azota, koren se razvijao za hranjivim materijama. Bez obzira što nije imao vlage, ako nije imao puno hranjivih elemenata u površinskom sloju, on se spuštao dublje zbog zbog azota, fosfora, kalijuma i ostalih hranjivih elemenata”, naveo je Marinković.

On je poručio da je, u agroekološkim uslovima Vojvodine, njenoj semiaridnoj klimi i učestalim ekscesnim klimatskim situacijama, ovo univerzalan savet našim ratarima.

Kompletnu emisiju “Otvoreni ekran” možete pogledati OVDE.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.