Kibic-fensteri su posebno dizajnirani, izbočeni prozori, koji su bili statusni simbol 18. i 19. veka. Uglavnom su ih koristile vojvođanske frajle za razgledanje društvenih događaja onog doba.
Danas su oni zamenjeni modernim sistemima video-nadzora koji svakako nemaju nekadašnju čar.
Zahvaljući kibic-fensteru žena je mogla, kao svaka prava supruga i majka tog doba, da na vreme istrči i širom otvori kapiju. Lošim ponašanjem se smatralo već i to da domaćin stane ispred zatvorene kapije primoran da viče, a da sam siđe sa kola i otvori kapiju, bilo je nezamislivo.
“Kibic-fensteri se uglavnom rasprostiru u vojvođanskim gradovima i to ne u svim, nego uglavnom u podunavlju. Najviše ih ima baš ovde u Novom Sadu, Sremskim Karlovcima, zatim ima ih u Banatu, Pančevu, Vršcu, onda i u Sremskoj Mitrovici, dok ih, na primer, na severu Vojvodine ima znatno manje. U Somboru ima samo jedan kibic-fenster, u Subotici postoje kibic-fensteri koji su izvedeni nešto kasnije, početkom 20. veka”, naveo je dr Bogdan Janjušević, istoričar umetnosti i arhitekta.
O tipologiji i poreklu samih kibic-fenstera se ne zna mnogo i o tome nema puno podataka, govori Janjušević i dodaje da njemu nije poznat nijedan rad koji se bavi samo tom tematikom.
Prostorno kulturno-istorijska celina starog jezgra Novog Sada se nalazi pod zaštitom, što podrazumeva da se sve fasade, uključujući fasade objekata na kojima se nalaze kibic-fensteri takođe nalaze pod zaštitom i da se te fasade ne mogu menjati. Ukoliko neko želi da zameni prozor, mora da koristi iste materijale za iradu identičnog prozora kao što je postojao na prethodnoj fasadi.
