Napominju da je to optimalni minimum za nesmetano funkcionisanje RGZ-a u narednom periodu.
“Ukoliko vlada usvoji ovakvu inicijativu, Srbija će efikasnije rešavati višedecenijske probleme iz domena upravljanja nepokretnostima i unaprediti ekonomiju Srbije”, navodi se u saopštenju.
RZG navodi da uređen sistem upravljanja nepokretnostima podiže BDP države za sedam procenata, dok u nekim privrednim granama, kao što je građevinska industrija, podiže efikasnost i do 15 odsto.
Podseća se da skoro polovina objekata u Srbiji nije upisana u državni registar Katastra nepokretnosti, dok je u isto vreme njima moguće trgovati, što otvara prostor raznim malverzacijama.
“Upis svih nepokretnosti u Katastar je od velike važnosti za građane i državu Srbiju. Zbog formalne prirode posla i velikog broja kontrolnih mehanizama, kako bi se zaštitila imovina građana i njihova prava, procedure upisa su jako kompleksne i naizgled krute”, saopštio je RGZ.
Ova institucija napominje da i pored digitalnih procesa i sistema koje je implementirala, da bi sistem bio još efikasniji, neophodno je povećati broj radnika.
Navodi se da se broj zaposlenih u RGZ-u od 1997. godine, kada je imao 2.890 zaposlenih, konstantno smanjivao da bi 2018. godine bilo svega 2.020 zaposlenih.
“U isto vreme se broj predmeta i privredna aktivnost, naročito u poslednjih par godina, višestruko uvećala. Samo zahvaljujući podršci Vlade Srbije koja je omogućila prijem novih zaposlenih i činjenici da RGZ funkcioniše u potpunosti digitalno, efikasnost rada institucije je uvećana, međutim, RGZ je dostigao tehnološki maksimum i više nije moguće drastično tehnološki unaprediti rad”, navodi se u saopštenju.
Ističe se da je jedini način da se odgovori na povećan broj zahteva i predmeta kadrovsko jačanje institucije.
(Autor: Tanjug, agencije)
