Kasni sadnja povrća

VIDEO K9: Vremenski uslovi tokom marta nisu bili naklonjeni povrtarima. Kasni setva na otvorenim poljima, a zabeležene su značajne štete i u plasteničkoj proizvodnji rasada.

0
302

Rasadi povrća uzgajani u zaštićenom prostoru, odnosno plastenicima, pretrpeli su značajne štete u objektima bez dodatnog zagrevanja i kod profesionalnih proizvođača koji su, nažalost, požurili sa sadnjom, kažu u nstitutu za povrtarstvo Poljoprivrednog fakuleta u Novom Sadu.

Niske temperature, mraz i sneg tokom marta, zaustavili su rast biljaka, a kod kod nekih povrtarskih vrsta naneli su i oštećenja.

“Za proizvodnju povrća i rasada za otvoreno polje je kasnila značajno setva za proizvodnju rasada i ona je počela tek krajem marta i još uvek je u toku tako da će biti malo problema sa sadnjom relativno mladog rasada krajem aprila, češće od 5. do 25. maja, što znači da će profesionalni proizvođači, kolege agronomi, povesti malo računa o redovnim merama nege, pogotovo u kaljenju takvog rasada kako bi isti bio zadovoljavajućeg kvaliteta”, naveo je profesor dr Žarko Ilin sa Poljoprivrednog fakulteta.

Još veći problem su, prema njegovim rečima, obilne padavine, te visok nivo snežnog pokrivača krajem februara i marta meseca, što je onemogućilo setvu pre svega graška. Preostali rokovi su kratki i u narednih 7 do 10 dana trebalo bi da bude posejano 7 do 8 hiljada hektara.

“Osim drastičnog kašnjenja u proizvodnji graška, problemi su i sa direktnom setvom crnog luka, ona takođe mora da se okonča tokom marta meseca, idealni optimalni rok je od 5 do 25 marta, i tolerantni prvog aprila. Objektivno nije moglo da se uđe u parcele tako da je u narednih 7, 8 dana je neophodno posejati površine na nivou od 4000 hektara, a da bi zadovoljili sopstvene potrebe u crnom luku, čitave ove i naredne godine do pristizanja mladog luka iz tzv. direktne setve zimskih lukova koji se vade tokom maja i juna meseca”, kazao je dr Ilin.

On navodi da kasni i sadnja belih lukova, kao i crnih iz arpadžika, na okosnicama, baštama, vikendicama, pa i u industrijskoj proizvodnji za potrebe prerađivčke industrije. Poslednji su rokovi i za sadnju krompira i drugih korenasto krtolastih vrsta.

Pred povrtarima je, zaključio je dr Ilin, sada da u kratkom vremenskom periodu nadoknade sve ono što su izgubili u prethodnih 40 dana, kako bi građanima Vojvodine i Srbije obezbedili dovoljne količine povrća.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.