Kakvu vodu pijemo?

VIDEO K9: Novosađani mogu biti mirni što se tiče zdravstvene ispravnosti i kvaliteta vode koju piju, kažu na Prirodno matematičkom fakultetu. U delovima Vojvodine u kojima građani koriste nedovoljno prečišćenu podzemnu vodu, sitauacija je, međutim, drugačija.

323

Departman za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine PMF-a kroz brojne projekte bavi se ispitivanjem vode u Vojvodini.

Neusklađenost našeg Pravilnika o ispravnosti vode za piće, koji je mnogo strožiji u odnosu na pravilnik Evropske unije, daje mogućnost raznim netačnim tvrdnjama, smatraju profesori sa ovog Departmana koji tvrde da Novosađani piju zdravstveno ispravnu vodu, što potvrđuju i svakonevne kontrole Instituta za Javno zdravlje Vojvodine.

“Kvalitet novosadskog vodovoda, odnosno vode koju mi pijemo putem distributivne mreže je zadovoljavajućeg kvaliteta. Ono što je bitno i građani mogu biti upoznati s tim, to su podaci koji su javno dostupni i izlaze na veb portalima i Vodovoda i Instituta za javno zdravlje Vojvodine, tako da su to kontrole koje se redovno sprovode”, rekao je profesor dr Dejan Krčmar.

U pojedinim, ruralnim delovima Vojvodine, međutim, stanje je drugačije, kaže Krčmar, zahvaljujući, kako prirodnim uslovima, tako i ljudskom uticaju, odnosno zagađenju.

“Treba napomenuti da je to ipak nezadovoljavajući kvalitet. Mi imamo, govorimo stalno taj neki podatak, oko 700 do 800 hiljada ljudi koji piju neispravnu vodu sa fizičko-hemijskog aspekta, takođe i sa mikrobiološkog. Glavni problemi i jesu u Vojvodini koncetracija arsena, prirodnoorganskih materija i amonijaka”, naveo je dr Krčmar.

Jedan od glavnih uzroka lošeg kvaliteta vode u Vojvodini, prema njegovim rečima, jeste korišćenje podzemne vode i geološko poreklo, pre svega, arsena i prirodnih organskih materija, a rešenje je, dodao je Krčmar, izgradnja postrojenja za prečišćavanje vode.

“Ono o čemu još treba da vodimo računa, a to je zaštita životne sredine. Dakle mi imamo veliku količinu divljih deponija, neuređenih deponija, imamo veliki problem sa prečišćavanjem otpadnih voda, dakle, nedovoljno prečišćavamo otpadne vode i to su uglavnom glavni izvori antropogenog zagađenja koji mogu da utiču i na resurs, kao što je podzemna voda”, kazao je dr Krčmar.

PMF, kako je naveo, radi na projektima koji bi trebalo da daju odgovor na pitanje da li i u kojoj meri deponije ugrožavaju kvalitet podzemnih voda.

Rešavanje problema divljih i već postojećih deponija i uređenje sistema kanalizacije i tretmana otpadnih voda, odnosno smanjenje štetnih uticaja i zaštitia postojećih izvorišta vode, zaključio je Krčamar, preduslovi su za dobijanje higijenski ispravne vode za piće u čitavoj Vojvodini.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.