Kakve su posledice bombardovanja osiromašenim uranijumom?

VIDEO K9: Posledice bombardovanja iz 1999. godine ovih dana dospele su u centar interesovanja javnosti. Sve više se govori o tome da li se broj obolelih od karcinom povećava upravo zbog bombardovanja, s obzirom na to da su tada neki delovi naše države bili bombardovani i osiromašenim uranijumom.

981

Postvalja se takođe i pitanje koliko smo mi nakon 18 godina od bombardovanja izloženi jonizirajućem zračenju, kako to utiče na naše zdravlje i šta država čini po tom pitanju.

 

Prema podacima koje je u emisiji Otvoreni ekran iznela specijalista radiološke zaštite Željka Ilić, koja je u to vreme radila u Vinči, zna se da je najveća količina osiromašenog uranijuma bačena upravo na Kosovo, ali tamo čišćenje nije izvršeno.

Još tokom bombardovanja država, odnosno Institut Vinča zajedno sa vojskom obilazio je bombardovana područja, a kasnije radio i dekontaminacije zemljišta u Srbiji i Crnoj Gori.

“To je uranijum iz koga je utroškom energije u nuklearnim reakcijama ostao otpad i osiromašeni uranijum je jako popularan da se baca i sklanja i gađa njime, jer se na taj način uklanja otpada, rešavaju se tog otpada, a takođe je on i vrlo težak, ima vrlo
visoku specifičnu težinu i onda kada pogodi metu on je izuzetno razoran ali se u tom razaranju raspršuje u aeroslne oblake i ti oblaci putuju veoma daleko. Podsetiću vas da je januara meseca ove godine su Francuszi i Norvežani objavili da se radioaktivni
oblak nepoznatog porekla kreće nad Evropom”, rekla je prim. dr Željka Ilić, spec. radiološke zaštite.

Ona ističe da je trenutno je kod nas incidenca kancera oko dva posto, a u Evropi oko 0,5%, mada navodi da uranijum zasigurno nije jedini urok ovakve statistike.

Ona objašnjva da sve što od radioaktivnih čestica dospe u vodu, vazduh ili zemljište,
odmah ulazi u lanac prirode iz koga teško izlazi.

Vlada Srbije je spremna da podrži osnivanje Nacionalne laboratoriej za istraživanje posledica NATO bombardovanja, a prema njenim rečima, Srbija ne može sa sigurnošću tvrditi koliko je tona osiromašenog uranijuma zapravo bačeno.

“Mapirana su sva mesta gde je palo i izvršena je dekontaminacija, ali ona je vršena kasnije, znači onog trenutka kada je to palo to se raspršilo to je kontaminiralo okolinu, zemlju, vodu, vazduh i skoro su bili objavljeni neki podaci za koej ja smatram da su
tačni – dozvoljena doza je 80 bekerela radioaktivnosti za organizam, a mi otprilike imamo 250 puta veću dozu u telu i okolini. Šta je u okolini šta je u telu ne znamo – unosimo vodu, udišemo vazduh a ima ga i u zemljištu”, rekla je Ilić.

Jonizujuće zračenje je najjači mutagen u prirodi i on izaziva i genetske poremećaje i kancerogene rekla je Ilić.

 

Ona navodi da je istraživanja o posledicama nato bombardovanja trebalo izvoditi odmah nakon 1999. godine, a da je sada prema njenom mišljenju već kasno.

“A ono što sada imamo, imamo epidemiološke podatke, znači mi sada trenutno imamo rekla sam incidencu oko 2%, kada to prevedete u brojke, to je poražavajuće – oko 35 000 novootkrivenih kancera na godišnjem nivou, a oko 20 000 je sa smrtnim ishodom”, navela je ona.

Ne može se sva krivica svaliti na osiromašeni uranijum, kaže Ilić, navodeći da je u Srbiji dodatni problem, što na primer stanovništvo ima mnogo niži standard u odnosu na zemlje Evropske unije, kao i da je naš zdravstveni sistem daleko ispod evropskih, posebno ističući lošu organizaciju preventive.

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.