Kako sprečiti stradanje pčela?

VIDEO K9: Stručnjaci smatraju da bi zbog nestanka pčela u opasnosti bilo više od 20.000 biljnih vrsta, pre svega ratarskih i voćarskih kultura. Kao posledica tretiranja suncokreta i uljane repice i to često nelegalnim preparatima, u našoj zemlji se svake godine beleži visok stepen uginuća pčelinjih zajednica.

103

U periodu oprašivanja biljaka pčele su ugrožene nekontrolisanom upotrebom pesticida i insekticida i neophodno je preduzeti zakonske mere u cilju sprečavanja trovanja pčelinjih zajednica, apeluju pčelari, koji kažu i da je poslednjih godina vidljiv pomak u saradnji sa nadležnim ministarstvom.

“Mi imamo tu nekih pomaka upravo zbog toga što je Ministarstvo za poljoprivredu prepoznalo te probleme i 2013. počelo, 2015. donelo te sve uredbe i konačno 2015. su stupile na snagu o zabrani korišćenja insekticida i drugih preparata koji su štetni po pčelama. Naročito, da se ne koriste u periodu kada pčela leti. A to je negde ujutro oko seda, osam sati, pa tamo uveče negde do opet sedam, osam sati. Znači, da je taj period za pčelu koja leti”, mr Stojan Anđelković, pčelar.

Pčele u Srbiji u najvećem procentu stradaju od nepravilne upotrebe pesticida i insekticida, zbog čega su poslednjih godina organizovani brojni skupovi kako bi ratarima i voćarima na to skrenuli pažnju. Pčele su oprašivači voća i većine ratarskih i povrtarskih kultura, tako da trovanjem pčela nanose štetu ne samo pčelarima i drušvu, već i sami sebi.

“2015. smo imali dosta veliko stradanje pčela, naročito u regionu Kikinde i posle toga dosta smo bili aktivni. Imali smo nekoliko tih protestnih skupova. Ministarstvo smo pozvali, inspekcije i tako dalje. Normalno, kad se to tako događa mi onda alarmiramo i dižemo na noge i policiju i inspekciju veterinarsku i fitosanitarnu inspekciju. Znači, svi moraju tu da budu da se utvrdi o čemu je reč. Međutim, kasnije u borbi da to dokažemo tu smo onda veoma nemoćni, jer uvek se borimo protiv onih koji više znaju od nas i borimo se proziv onoga što je jako teško dokazati”, kazao je Anđelković.

On objašnjava da su dozvoljene količine upotrebe pojedinih pesticida često u okviru zakonski dozvoljenih jer te količine ograničene u meri da ne štete zdravlju ljudi, ali ne i insekata poput pčela.

“Laboratorije nam nisu dobro opremljene. Imamo laboratorije, ali nisu opremljene da mogu da registruju nano veličine. Znači registruju mili, ali nano veličine ne mogu. Ili možda piko koje su još manje ne mogu, a što je u nekim slučajevima smrtonosno za pčelu”, naveo je Anđelković.

I ove godine, kako je naveo, oko hiljadu košnica je stradalo u Kikindi zato što je neko tretirao pšenicu insekticidom ne bi li suzbio bolest na njivi, pa je to bio uzrok.

Korišćenjem dodatnog sredstva kako bi se insekticid što bolje zalepio za biljku, a to je najčešće šećer ili med, pčele su bile privučene na polje pšenice i tako su uginule, objasnio je Anđelković. Pčelarima potreban kontinuiran rad, a nakon katastrofalne štete poput ove, zaključio je on, teško je nastaviti baviti se ovim poslom.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.