Koji su uzroci, a čija je odgovornost za stradanje dece u saobraćaju, pitanja su na koja su odgovarali učesnici prve Nacionalne konferencije posvećene uzrocima stradanja dece kao putnika u saobraćaju i povećanju njihove bezbednosti u Novom Sadu.
“Konferencija je namenjena pre svega institucijama, organizacijama i pojedincima koji se bave ovom temom. Podeljena je u dve sesije. Pričamo, pre svega o stradanju dece kao problemu institucija koje se bave bezbednosti saobraćaja, ali i zdravstvenih institucija, jer je stradanje dece u velikoj meri i problem javnog zdravlja. Jako je bitno da vidimo šta ko radi, gde mogu da se postignu neke veće aktivnosti i rezultati”, rekla je Marijana Jovanović iz Centra za promociju bezbednosti saobraćaja.
Nacionalnom strategijom je predviđeno da u 2020. godini ni jedno dete ne strada u saobraćaju u Srbiji. Od ključne važnosti u postizanju tog cilja je povezivanje i saradnja svih relevantnih institucija sistema, od policije, zakonodavnih, zdravstvenih i obrazovnih ustanova, lokalnih samouprava.
“Zato je jako bitno da uozbiljimo svoj rad, da pojačamo ove aktivnosti, kako bi zaista postigli te ciljeve. Važno je da se i zdravstvene institucije i institucije bezbednosti saobraćaja međusobno povežu, da ne bi više imali da nam ne dozvoljavaju u pšojedinim porodilištima u Srbiji da bebe iznose u auto-sedištima iz porodilišta, ili da policajci u nekim mestima savetuju trudnicama da ne treba da se vežu sigurnosnim pojasevima. Prosto da se takve stvari ne bi dešavale i da vidimo koje su to glavne poruke, da zajednički šaljemo te poruke, kako bi one došle pre svega do roditelja i kako više ne bi imali taj problem da nam deca stradaju najviše kao punici u automobilima kada se uglavnom voze sa svojim roditeljima”, istakla je Jovanović.
Podaci govore da je svako pedeseto lice smrtno stradalo u saobraćajnim nezgodama u Srbiji dete, a najviše ih smrtno strada u svojstvu putnika. kako bi ovaj broj bio što manji, ciljna grupa u edukaciji su, kako je istakla, roditelji, na koje je, paradoksalno, i najteže uticati kada je u pitanju bezbednost deteta u vozilu.
“Svako od nas kao roditelj voli svoje dete najviše na svetu, ali roditelji nisu negde svesni koliko je opasno i koliko štetno ukoliko ne koriste auto-sedišta. koliko ugrožavaju život i zdravlje svoga deteta. Postoje razni načini kako dopreti do roditelja. Od nacionalne kampanje, tu su nam jako bitne patronažne sestre koje predstavljaju veliki autoritet roditeljima i u kontaktu su s njima, zato je važno uključiti i zdravstvene radnike. Tu su nam i predstavnici saobraćajne policije, kada govorimo o nekim represivnim merama koje bi trebalo da daju svoje rezultate na sve one na koje prevencija ne deluje. Zakon nam je promenjen u tom smislu, obavezno je da deca do 135 cm koriste sedišta, sada je samo na nama i da primenjujemo taj zakon”, navela je Jovanović.
Agencija za bezbednost saobraćaja dodelila je ovom prilikom 20 auto-sedišta za decu taksi udruženjima u Novom Sadu, a na konferenciji je otvoreno i pitanje da li se nekorišćenje ovih sedišta može podvesti pod zanemarivanje deteta i šta o tome kaže porodično zakonodavstvo.
