Kako do održivih zelenih površina

VIDEO K9: Razmišljati globalno i delovati lokalno nije samo obična fraza, naročito ako su u pitanju teme koje direktno utiču na životno okruženje, poput sve manjeg procenta zelenih površina.

151

Istitut za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu ima za cilj unapređenje stanja postojećih šuma, pravljenje novih hibride i novih sorti kako bi šume brže rasle, vezivale veće količine ugljenika i doprinosile kvalitetu vazduha, ali života ljudi u drugim oblastima.

Ali, važan deo posla ovog Instituta odnosi se na grad, urbano zelenilo i njegova održivost.

“Institut, pored ove aktivnosti koje se odnose na ovo tipično šumarstvo, da kažem privredno šumarstvo, za grad Novi Sad radi i prognozno-izveštajnu službu vezano za zaštitu urbanog zelenila. Dakle, naši saradnici redovno obilaze drvorede, parkove i površine za koje Zavod za izgradnju grada, bivši naziv, da nalog. I onda utvrđuju da li ima određenih bolesti, određenih štetočina i nalažu mere, odnosno daju uputstva kojim preparatima da se tretira, kada. I na taj način, ustvari, grad Novi Sad štedi značajna sredstva, jer ne prska se bez iakvog reda, koriste se preparati koji su dobri za urbane uslove. Tako da je, sve u svemu, jedna dobra saradnja”, rekao je dr Saša Orlović, koji je i profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.

Ovom poslu doprinosi i Katedra za hortikulturu i pejzažnu arhitekturu na Poljoprivrednom fakultetu, čija je glavna uloga obrazovanje kadrova u ovoj oblasti.

“U poslednje vreme sa gradom se razvija intenzivna saradnja, recimo sa javnim preduzećem “Gradsko zelenilo”. Imali smo u martu jednu saradnju za Dan šuma u svetu, svetskih šuma i to smo napravili jedno lepo savetovanje gde smo imali stručnjake, profesore iz pet zemalja, pet okolnih zemalja. Imali smo jednostavno goste koji su održali određena predavanja vezano za budućnost, kako ustvari upravljati, kako bolje gazdovati urbanim zelenilom. U ovim momentima, da kažem poslednjih nedelja kreće intenzivnija saradnja sa gradom. Vezana je recimo za topole u gradu, zatim kako odabrati najbolje vrste za određene tipove zemljišta, koji tip zasada da bude. Dakle, prosto zajednički cilj je da ti naši zasadi, odnosno, drvoredi, parkovi budu što vitalniji, da što bolje obavljaju svoje te funkcije, i zdravstvene i sanitarno-higijenske i dekorativne funkcije”, naveo je dr Orlović.

Svakako da postoje gradovi u svetu koji su zeleniji od Novog Sada, naveo je Orlović, a suština je u tome da se sačuvaju i povećaju zelene površine.

Usled urbanizacije deo zelenila se neminovno uklanja, ali jevažno da se uvek umesto jednog drveta koje nedostaje zasade barem dva kako bismo imali dugoročnu održivost, istakao je profesor.

“Mi jesmo adresa. Mi u potpunosti smo, da kažem, osposobljeni stručno, da dajemo savete i da utičemo na to i koja vrsta i koji tip sadnog materijala. Dakle, nije svejedno koje će sadnice da se koriste. Moraju da se koriste drvoredne sadnice. One jesu skuplje, ali se pokazalo da nije isto kada, na primer, napravite drvored od malih sadnica i od velikih. Znači, moraju da se koriste drvoredne sadnice, jer mi kasnije u održavanju, praktično, imamo manje troškove. To dakle, moraju biti školovane sadnice, sadnice sa busenom, i naravno mora se voditi računa o vrstama. Naime, nalazimo se u nadolazećem, ne nadolazećem, nego klimatske promene su tu, jasno je svima da se događaju. Da imam neobično vreme, da imamo nekad mnogo toplo, nekad mnogo vlažno i tako dalje. Dakle, moramo sadni materijal prilagođavati, odnosno vrste odabirati na način da one mogu da opstanu i da daju svoju puno funkciju. To su njačešće domaće, mi to kažemo autohtone vrste, one koje su se navikle na ovaj prostor i koje su odavde”, kazao je Orlović.

Uzimajući u obzir promenu klime, veoma je važno voditi računa o biljkama koje nas štite na razne načine.

Učešće građana u davanju predloga i ukazivanju na probleme je dobrodošlo zarad humanijeg života u urbanoj sredini, zaključio je Orlović i dodao da i građani treba da se ponašaju odgovorno, jer sve ono što se zasadi mora i da se održava i čuva.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.