Tradicionalni običaj je da se Dan joge obeleži vežbanjem, pa shodno tome, jutro u kampusu počelo je vežbanjem joge na otvorenom.
Drugi deo programa je obeležio niz predavanja o ovoj drevnoj indijskoj disciplini, staroj više 4.500 godina, koja omogućava postizanje i održavanje fizičkog zdravlja i psihičke ravnoteže.
“Suština je da negujemo, kako su rekli na uvodnim predavanjima, da se neguje mnogostranost ličnosti. Mi svi ovde jesmo prvenstveno naučni radnici, ali svakom ide u plus, svakako je još jedna vrlina ako se osim te naše osnovne struke bavimo još nečim, a joga je prepoznata kao disciplina koja itekako utiče na generalno razvoj ličnosti i na fizičkom nivou i na mentalnom i tom duhovnom, pa je nekako da kažem i to simbolično da kao neka poruka svim naučno-istraživačkim radnicima da treba stalno raditi na sebi, i u struci i u nekom širem kontekstu.”, rekla je Melina Panaotović, asistentkinja na Filozofskom fakultetu.
Svakodnevni stres, umor, napetost i različita nezadovoljstva primorali su mnoge da traže način za opuštanje i relaksaciju. Joga je upravo tehnika kojom se to postiže, a koja postaje sve popularnija.
“Joga, nažalost, do danas se smatra sektom ili nekom tako da kažem rđavom radnjom, da se tako izrazim, ali ona je zapravo jedna disciplina, kao što je nauka jedna disciplina. Joga je disciplina i ona može biti jako praktična na tom fizičkom nivou, a može biti jako praktična na mentalnom, emotivnom, duhovnom. Važno je praktikovati je, vežbati, kao što je važno da biste ostali da kažem u formi, da biste ostali u materiji kojom se bavite, morate biti aktivni, morate pratiti novu literaturu, pratiti rad kolega, morate biti prosto u materiji. Otprilike joga se tu dodiruje sa naukom”, navela je Panaotović.
Postoje razne vrste joge, namenjene i prilagodljive osobama svih uzrasta i konstrukcije, a kako bi se postigli rezultati i kako ne bi došlo do povreda, Panaotović preporučuje vežbanje uz instruktora.
