Javne rasprave i vox populi

VIDEO K9: Glas građana na javnim raspravama, naročito na lokalnom nivou, u pojedinim slučajevima dospe do donosioca odluka, što treba pozdraviti, ali se ovi skupovi često organizuju samo kako bi bila ispoštovana zakonska formalnost,. Ovo je u emisiji Otvoreni ekran rekla sugrađanka Marijana Mutavčieva, aktivistkinja Udruženja "HMM…" i članica Inicijative Sačuvajmo park kod muzeja.

0
52

Javne rasprave osmišljene su kao instrumenti za podršku i osluškivanje glasa javnosti o određenoj odluci ili zakonu koji će biti donesen za dobrobit neke zajednice ili društva.

U svakodnevnom životu javna rasprava je naročito važna pri donošenju urbanističkih i svih ostalih odluka na lokalnom nivou. Koliko se, međutim, građani zaista pitaju o tome šta je povoljnije za njihovo okruženje.

“Gledajući sa strane, građani se formalno pitaju, ali kad pogledamo suštinu, građani se niti slušaju, niti pitaju, niti se kalkulišu u bilo kakvo planiranje. To je neko moje iskustvo koje sam ja stekla”, rekla je Mutavčieva.

Javne rasprave vezane za urbanističke planove su neretko uspešne kada je reč o pbroju prisutnih sugrađana, čiji predlozi i primedbe, međutim, neretko budu ignorisani na ovim skupovima.

“To su, zapravo, javne sednice Komisije za planove gde građani koji u javnom uvidu podnesu primedbu mogu da dođu i da je usmeno obrazlože pred komisijom. Budu prisutni urbanisti, planeri i budu svi zainteresovani građani”, kazala je ona.

Jedno od njenih negativnih iskustava sa ovim vidom uticaja građana na odluke o urbanističkim rešenjima odnosi se na deo parka u Ulici Miloša Bajića između dva muzeja koji je ponovo u planu za betoniraje.

Reč je o zelenoj površini koju su građani koristili uglavnom za istrčavanje svojih kućnih ljubimaca i na kojoj su građani uspeli pre nekoliko godina da spreče izgradnju garaže, a koja je kasnije pretvorena u Park prisajedinjenja zahavaljujući ulaganjima pokrajine.

“S obzirom da je to bila investicija od nekih 40 miliona dinara, nešo manje, mi smo mislili da smo zaista tu priču završili i da će to ostati ta zelena površina onako kako su građani želeli, pokazali svojim delovanjem, svojim potpisima, to je jedan vrlo dug period gde se vi bavite konstantno jednom zelenom površinom. Ja ne znam koliko inicijativa ima da su toliko ispratile nešto od početka do kraja”, navela je Mutavčieva.

Zbog toga su, kako je rekla, bili zatečeni sredinom prošlog meseca kada je izaša rani javni uvid sa planom da na otprilike trećini te zelene površine bude urađen aneks Muzeja savremene umetnosti Vojvodine.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.