Cirkularna ekonomija predstavlja regenerativni ekonomski sistem, u okviru kojeg se proizvodni resursi, otpad i energenti bitno umanjuju, a to se postiže usporavanjem, zaokruživanjem i produžavanjem životnih ciklusa u proizvodnji.
Ovaj vid društveno-odgovorne prozivodnje itekako je zastupljen u zemljama Evropske unije, a jedan od lidera cirklularne ekonomije su države Skandinavije.
U Srbiji, međutim, najveći deo otpada danas završava na deponijama, koje su uglvnom nesanitarne, što predstavlja veliki rizak, ne samo na nacionalnom, već i na globalnom nivou.
Ovaj problem prepoznala je i Privredna komora Vojvodine koja je oformila Savet za cirkularnu ekonomiju.
Kako bi se što adekvatnije pristupilo ovoj temi, važno je analizirati iskustva zemalja koje su lideri u ovom polju ekonomije što je bila i glavna tema konferencije održane pod nazivom “Jačanje cirkularne ekonomije u Srbiji – nordijska iskustva”.
Skup je organizovan pod okriljem Nordijskog saveta ministara, ambasada Danke, Finske, Norveške i Švedske, u partnerstvu sa pokrajinskom Privrednom komorom i Skupštinom Vojvodine.
Predsednik pokrajinske skupštine, Ištvan Pastor, istakao je da je cirkularna ekonomija moderna i aktuelna tema, te dodao da je pred Srbijom mnogo posla u kojem je pomoć nordijskih zemlja dragocena. Cirklurnu ekonomiju on objašnjava kao krug između prozivodnje otpada i proizvodnje i naglašava da je to proces vraćanja u normalnost.
Gradonačelnik Novog Sada, Miloš Vučević, istakao je ovom prilikom da je otpad jedan od najvećih problema u našoj zemlji, ali da ga treba posmatrati kao prednost i bogatstvo.
Ambasadorka Danske u Srbiji, Suzan Šajn, navela je da je važno da Srbija sa linearne ekonomije pređe na cirkularnu, odnosno, da se ne drži samo koncepta prozivodnje i bacanja, već da se proizvodi reickliraju i ponovo koriste. Bitan faktor u ovom procesu je, prema njenom mišljenju, edukacija najmlađih.
Konferencija “Jačanje cirkularne ekonomije u Srbiji – Nordijska iskustva” će, nakon Novog Sada, biti organizovana i u Kragujevcu, Nišu i u Beogradu.
